GENERAL BIRNIS - PRELJUBNIK ILI PATRIOTA ?

GENERAL BIRNIS - PRELJUBNIK ILI PATRIOTA ?


MISTERIOZNA SMENA VISOKOG AMERČKOG GENERALA



Piše:
Ivona Živković

Jedanaestog avgusta ove godine većina vodećih (i iz istog lobističkog centra kontrolisanih) svetskih medija, nije propustila da objavi vest o smeni američkog generala sa četiri zvezdice, Kevina P. Birnisa (Byrnes). General je smenjen, kako je navedeno, zbog preljube (!)
Birnis koji ima 55 godina, treći je u rangu od
jedanaest generala. Bio je zadužen za regrutovanje, obuku i trening. Imao je pod komandom 50 hiljada vojnika, 33 škole i trenažna centra u 16 vojnih ispostava širom SAD. Rodjeni Njujorčanin, vojsci je pristupio još 1969. i ratni je veteran iz Vijetnama. Van Amerike službovao je još u Nemačkoj, a 1998. i 1999. bio je glavnokomandujući združenih američkih oružanih snaga u Bosni sa glavnim štabom u Tuzli.
Birnis, u svojoj 36 godina dugoj vojničkoj karijeri, nikada nije bio ni pod jednom disciplinskom istragom, a njegova vojna biografija vodi se kao - besprekorna. U novembru 2005. je Birnis je trebao da ide u penziju, a na njegovo mesto da dodje general Vilijam Volejs, kome Senat medjutim, još nije potvrdio imenovanje.

Privatno, Birnis je od maja 2004. rastavljen od svoje žene, a razvod je i zvanično stupio na snagu baš 8. avgusta ove godine (praktično tri dana pre smene).
Kakvu je “nedozvoljenu seksualnu aktivnost” (kako tvrde zvaničnici) ovaj vojnik od karijere načinio?
Pukovnik Dejvid H. Robertson izjavio je za Asosijeted pres da je razlog za smenu Birnisa “nedozvoljen seksulani odnos” sa “odraslom ženom” (?), koja “nije vojno lice, nije zaposlena kao civil u vojsci, i ne radi za fefderalnu vladu (!)”
Birnisu se, dakle, ne pripisuje ni nasilje, ni pedofilija, ni homoseksulanost, već “seksualni odnos sa odraslom ženom”(!?) Pa zar je to zabranjeno u američkoj vojsci pitate se možda?
Dobro se pitate, posebno ako znate za ogroman broj incidenata koje su prouzrokovali mnogi niži oficiri i obični američki vojnici u vojnim bazama širom sveta, a obuhvataju brutalna silovanja, pedofiliju, saobraćajne udese, medjusobne obračune itd.
Mnoge slučajeve je upravo Pentagon zataškao, a na sudu i u zatvoru , sa blagim kaznama, završili su samo najmonstruozniji zločinci. Ni jedan general nikada nije odgovarao ili je smenjen.
Američka vojska se upravo trudi da maksimalno zaštiti svoje vojnike od krivične odgovornosti za takva nedela. U to su se gradjani uverili u Velikoj Britaniji, u Japanu, na Kosmetu... I naš, već potpisan Sporazum sa NATO, lišava naše organe pravosudja da krivično gone njihove vojnike.
Zašto je onda ovaj slučaj, problematičan?
Verovatno zato što u postoje sasvim drugi razlozi za smenu generala Birnisa. Evo, kakve su, zastrašujuće, spekulacije iz vojniih izvora i medju nezavsisnim analttičarima iznete preko interneta.

Glavni Birnisov štab je bio Fort Monro u Virdžiniji. Upravo tu, u periodu koji nije precizno definsan, a pokriva datume od 11. do 17. avgusta, planirana je da počne vojna vežba po sledećem scenariju: Teretni brod koji prevozi nuklearnu bojevu glavu od 10 kilotona ide prema luci Čarlston, S.C. Teroristi koji su ukrcani krišom na brod pokušavaju da preuzmu bojevu glavu i detoniraju je. Sledi “Iznenadni odgovor”.
Vežba treba da obuhvati i sve moguće varijante pomoći Federalnoj Agecniji za Krizne Situacija (FEMA) i u slučaju nuklearne eksplozije, mada se u opisu same vežbe nuklearna ekspolozija ne predvidja (!)
Ono što je izazvalo sumnju u čitavu operaciju, a smena genarala još više ovu sumnju podgrejala, spekulacije su koje govore o nameri nekoga sa najvišeg državnog nivoa da vežbu pretvori u stvarni dogadjaj(!), odnosnio da se čitava “teroristička” operacija izvede stvarno (!) Da li da se stvarno aktivira i nuklaarna bomba? To niko ne zna. Ali,
ono što se danas već pouzdano zna, a zvaničnici neće da pokrenu istragu, to je da je i terorističkim napadima na Kule bliznakinje u Njujorku i na Pentagon, 11. septembra 2001. takodje prethodila jedna vežba: simulacije tororističkog napada otetim avionima(!) Vežba se upravo odvijala u vreme stvarnog napada (!) i uključila je pripadnike službe NORAD zadužene upravo za vazdušnu bezbednost SAD. Avioni ratnog vazduhopolovstva su bili zato poslati na sever prema Kanadi, i njihova eventualna intervencija, odnosno, presretanje otetih putničkih aviona, bilo je navodno onemogućeno. Na čelu vežbe, po mnogim pokazateljima, baš u to vreme bio je lično potpredsednik SAD, Ričard Čejni.
Ali to nije sve. Za vreme terorističkog napada u londonskom metrou 7. jula ove godine, bila je istovremeno vodenja jedna vežba u kojoj je simuliran napad terorista bombama na metro. Po izjavi datoj istog dana, izvesni Piter Pauer i njegova kompanija “Visor Konsultants” najamljena je da izvede ovu vežbu i to baš na istom mestu i u isto vreme kada se dogodio stvarni napad. Pauer je bio potpuno zatečen i šokiran, kada su bombe stvarno eksplodirale dok se on “igrao”. Iako su ovakve vežbe u metrou često bile izvodjene, a glavna britanska štampa o tome naširoko pisala, o ovoj vežbi nije u medijima objavljeno ni slovo. Dokaza da je ovo tačno, medjutim nema, osim izjave pomenutog Pauera, koji je već sutradan zaćutao. Zašto?
Da li je i vojna vežba u bazi Fort Monro trebala da bude samo zaklon za neki stvarni teroristički čin i da li je general Birnis plan osujetio? On je zapravo bio u poziciji da ga spreči. To je upravo pitanje za sve one koji pažljivo prate informacije koje ne dolaze od zvaničnih izvora.
Zanimljivo je da su rodjaci zaposlenih u vojsci otkrili da su svima uskraćene mogućnosti korišćenja odmora do kraja septembra.

Po saznanjima koja su su čula od izvora bliskih CNN-u, ova glavna medijska centrala za propagandu i manipulaciju u ratnim dogadjanjima, već je imala spreman TV studio u sobi za praćenje vanrednih situacija u glavnokomandujućem štabu za operacije Northcom-a, u Kolorado Springsu. Odatle bi se izbezumljenim i prestrašenim gradjanima širom sveta slale “informacije” o terorističkom aktu koje niko ne bi mogao da proveri i slepo bi im verovao. Ličilo bi to na film Emira Kusturice “Podzemlje”, gde zatočenici u podrumu sopstvene kuće nemaju pojama da je Drugi svetski rat odavno završen jer jedine informacije dobijaju od kuma “odozgo” koji ih o svemu “obaveštava”.

Ali zašto bi američka vlada to radila sopstvenom narodu? Zato što američka vlada ne radi u interesu sopstvenog naroda, već u interesu bogatih multinacinalnih komapanija, bankara i njihovih političkih lobista. Njih zanima novac, nafta, moć, profit, a ne narod.

U haosu koji bi nakon takvog terorističkog napada, sa nuklearnom bombom, nastao, hitno bi stupio na snagu Ratni zakon. On bi ukinuo praktično sve američke državne institucije i apsolutnu vlast u SAD bi imala Agencija za krizne situacije (FEMA). U tom slučaju bio bi potpuno zaobidjen Ustav i svi zakoni i ljudska prava, a FEMA bi mogla (legalno!) da hapsi, deportuje, drži neograničeno u zatvoru sve gradjane koji se nadju na teritoriji SAD. Može im konfiskovati svu imovinu. FEMA može preuzeti upravljanje nad svim medijima, telekomunikacijama, saobraćajnom strukturom, rudnim bogatstvim, energetskim resursima itd. Ovlašćenja FEMA su ogromna i potrebno je samo da predsednik SAD proglasi vanredno stanje u zemlji. A nuklearni incident je prilika za to.

Po rečima anonimnih izvora iz Bele kuće, potpredsednik Dik Čejni već je razradio plan napada na Iran konvencionalnim i taktičkim nuklearnim oružijem. U pitanju su male nuklearne bombe koje bi bile posejane na nekoliko desetina lokacija i izazvale bi totalni haos u Iranu. Potreban je samo jedan “dobar” teroristički napad na civilni ili vojni objekt u SAD odmah bi bio, i bez dokaza, optužen Iran.

Obični gradjani o ovome ne znaju ništa, jer se obični ljudi u Americi uglavnom ne bave spoljnom politikom, a da budu zastrašeni, sludjeni i maskimalno okupirani drugim stvarima trude se svi najjači mediji, potpomognuti moćno holovudskom filmskom produkcijom. Verovali ili na na čelnim pozicijama svih ovih medija su Jevreji. Stven Spilberg, najmoćniji filmski stravaralac, samo je jedna karika u lancu kontrole američke svesti, kulture i javnog mnjenja.
Deluje, sumanuto ali, nisu li ti isti mediji (SKY, CNN, FOX...) objavili da je najveći genocid nakon Drugog svetskog rata počinjen u Srebrenici i da su ga počinili Srbi? Nisu li isti mediji bili na licu mesta da prate egzodus Abanaca sa Kosmeta, veoma detaljno i emotivno izveštavajući o sudbini proteranih albanskih porodica, dok se o ubistvima srpskih policajaca, progonu srpskih civila, spaljivanju i kamenovanju srpskih kuća i otimačini imanja, nije moglo čuti ništa. Nisu li na isti način pratili rat u Bosni, pripisujući sve zločine Srbima, iako je većinu zločina platila i organizovala CIA, po oprobanom sistemu isticanja “lažne zastave”? Al Kaida je danas upravo takva falš organizacija.

Neke činjenice su danas ipak izašle na videlo. Americi, odnosno lobiju koji drži u svojim kandžama ovu državu, hitno je potreban rat širih razmera, po mogućstvu globalni, a glavno područije krize mora biti Srednji Istok: Irak, Iran, Saudi Arabija, Sirija i Kapisjski region: Uzbekistan, Avganistan, Kirgistan, sve do Pakistana. Jednostavno - tu je nafta. Serija terorističkih napada u kojima su širom sveta žrtve civili i koji se odmah pripisuju AL Kaidi samo su deo psiholoških priprema za to.
Neobična smena generala Birnisa koji je verovatno otkazao poslušnost u činjenju terora prema sopstvenom narodu ili možda predstavljao potencijalnu pretnju za eventualni državni udar, u svakom slučaju je - činjenica. Ovaj slučaj se mora što pre zaboraviti i zato protiv Birnisa, po rečima vojnog advokata Nila Puketa, neće biti vodjen nikakav krivični postupak, pa ni disciplinski: ”Smena čoveka sa takvom vojnomm karijerom, koja je sada praktično uništena, dovoljna je kazna.”

Birnis nije hteo da odgovara na pitanja novinara, a nezvanične informacije govore da je vojni vrh Amerike podeljen. Jedna polovina podržava ovakve akcije, a druga se protivi. Da li je Amerika na istorijskoj prekternici i ko će pobediti, ostaje nam da vidimo.

*

Smena visokih generala u vojsci SAD je izuzetno retka. Poslednji je slučaj iz 1990. kada je Pentagon smenio generala Majkla Djugana komandanta personala vazduših snaga pošto je otvoreno iznosio svoje mišljenje i neslaganja o američkim planovima za napad na Irak u vreme Zalivskog rata.
**
Publicista i bivši istražitelj losandjeloske policije u odeljenju za narkotike, Majk Rupert, u svojoj knjizi “Prelaženje Rubikona” objavljenoj još prošle godine, teško je optužio potpredsednika Dika Čejnija u vezi dogadanja od 11. septembra 2001.
Po njemu, negde izmedju 2000. i 2007. godine svetska proizvodnja nafte dostićiće svoj maksimum. Od tada, svetske rezerve će početi da se smanjuju i biće ih sve teže kontrolistai, jer će i potražnja biti veća. Toga je postao svestan i Čejni još 1999. kada je predočio da će Amerika morati uskoro da vodi stalne ratove, koji se ne smeju završiti ”sve dok smo živi”.
To se smatra i glavnim motivom za nastojanje SAD da udje u dugoročni oružani konflikt na Srednjem istoku.
Iran je drugi po veličini poizvodjač nafte u tom regionu, a da obezbedi svoje izvore, kao i sopstveno tržište na kome će diktirati cenu nafte i uslove prodaje (što može isključiti dolar kao sredstvo plaćanja), spremen je i nuklearnim oružijem da brani.
U tom regionu jedini koji raspolaže nukleranim oružijem sada je Izrael, ali to Americi očito ne smeta, već smetaju samo Iran i Irak. Ako se zna da moć dolara počiva upravo na njegov tražnji u trgovini naftom, jasno je da je za SAD nedopustivo da se u tom poslu nadje evro ili kineski juan ili neka treća moneta. Bio bi to krah američke ekonomije. Iran, Irak, Kina, Rusija, Venecuela to znaju I na tome i rade, jer to je “Ahilova peta” Amerike.

Prilika da započne jedan takav beskonačan rat (koji bi se vodio dugoročno na područiji Srednjeg istoka ukazala 11. septembra. 2001.

Vazdušne snage SAD su toga dana izvodile vežbu, simulaciju otmice aviona na čitavoj teritoriji SAD. Ova simulacija je uključivala najmanje jednu stvarnu letilicu, dok su ostali “letovi” bili samo u obliku falš signala na radarima. To je 11. septembra izazavalo zabunu kod kontrolora leta pa je bilo objavljeno da je istovremeno oteto čak 11 aviona. Oteta su “samo“ četiri.
Dik Čejni se tada nalazio na čelu posebnog lanca komandovanja i kontrole vazdušnih oružanih snaga u sklopu posebnog “Tajnog servisa”.
Ovaj “Tajni servis” raspolaže specijalnom tehnologijom da vidi radarske ekrane FAA (Federalne vazduhoplobne agencija) u realnom vremenu. Takodje, on ima ovlašćenje i tehničke mogućnosti da vrši nadzor u njihovom radu u slučaju nepredvidjenih dogadjanja. Upravo to je Dik Čejni radio 11. septembra 2001. u okviru vežbe. Po nalazima Ruperta, Čejni je ovaj nadzor obavljao sasvim sigurno od 9.03 kada je ušao u tajno skrovište, do 9.30.
U to vreme desio se i pravi teroristički napad na Njujork, a NORADOVI avioni nisu reagovali. Da li je Čejni bio insajder koji je to sprečio?

“SVEDOK”, 16.avgust 2005.

AMERIKA- GLOBALNI SILEDŽIJA ILI CIONISTICKI SLUGA?

Pise: Ivona Živkovic

Da li je Amerika danas postala nova imperija zla kao što je nekada bila nacisticka Nemacka?
Nezavisni politicki analiticar, Džon Kaminski, u seriji tekstova o današnjoj ratnoj politici SAD, a koja se sprovodi po principu kontrolisanog haosa, vidi neverovatnu slicnost izmedju zla koje je covecanstvu donela nacisticka Nemacka, i zla koje donosi današnja americka spoljna politika. Po njemu teroristicki akt izveden 11. septembra 2001. na kule svetskog trgovinskog centra u Njujorku i paljenje Rajhstaga imaju identicnu poruku - inscenirani su od strane samih vlasti kako bi se poslao javni proglas kojim se oznacava pocetak novog doba u kome se citav svet mora prestrojiti u borbi PROTIV ZLA, a koji se danas zove TERORIZAM.
Ko nije za borbu protiv terorizma, taj je prtiv "demokratskih institucija", "ljudskih prava" i "sloboda", a pošto je sve to Amerika - on je protivnik Amerike.
Poslednja borba protiv "zla", invazija na Irak, koštace gradjane Amerike desetine milijardi dolara, hiljade mrtvih vojnika, i suocavenjem sa sve vecim antiamerickim raspoloženjem širom sveta, a posebno u Evropi.
Zašto je Amerika u ovu avanturu ušla i cije interese ovi, vec demoralisani, vojnici štite?

AMERIKA JE ROB IZRAELA
Ono što se u americkim politickim krugovima odavno glasno šapuce, jeste da SAD svesno štite u ovom ratu interese druge države, a na štetu sopstvenih interesa. Ta druga adržava je Izrael.
Po senatoru, Ernestu Holingsu, glavni stratezi ovakve americke politike su uticajni proizraelski lobisti: Ricard Perle, clan Odbora za odbranu Pentagona, Pol Volfovic, bivši zamenik ministra odbrane, a sada predsednik Svetske banke, Carls Kraithamer, novinar, zadužen za medijsku logistiku. Holings je ovu tvrdnju izneo maja 2004. recima da "to svi u Americi znaju". Holings je optužio clanove Kongresa za kukavicluk jer su svi znali gde guraju zemlju i za cije interese se ratuje u Iraku, ali niko nije bio voljan da se tome javno, u Kongresu, suprostavi.
Nekoliko meseci pre invazije na Irak, penzionisani general i bivši vrhovni komandant NATO, Vesli Klark, rekao je u jednom intervjuu da su mu mnoge kolege koje su ovaj napad zvanicno podržale, u nezvanicnim i iskrenim nastupima, priznali da Sadam Husein za SAD nije nikada bio pretnja. "Ali, može biti ozbiljna pretnja Izraelu, ukoliko bi razvio nuklerano oružje", dodao je Klark.
Mark Veber, iz Instituta za istorijske preglede, u svom eseju iz maja 2005., pod nazivom "Irak: Rat za Izrael", iznosi takodje tezu da je Amerika ovim ratom poslužila interesima Izraela. Tako, Veber navodi da je još 2002 . godine novinar londonskog Tajmsa primetio da je predsednik Buš po pitanjiu problema Srednjeg Istoka u jednom trenutku nastupio govorom koji "kao da mu je pisao licno Arijel Šaron".
Svog šefa je Kondoliza Rajs, tadašnji savetnik za bezbednost podržala, maja 2003. u jednom intervjuu, gde primecuje da je "bezbednost Izraela kljucna za bezbednost citavog sveta" (!?).
To je predsednik Buš još jednom potvrdio 2004. na Konvenciji americko- izraelskog politickog komiteta (AIPAC) rekavši: "SAD su odlucne, baš kao i ja, da ocuvamo bezbednost Izraela kao jevrejske države". Takodje je dodao: " Braneci slobodu, prosperitet i bezbednost Izraela, služimo i ciljevima Amerike".
Tako su SAD i Izrael sa najvišeg americkog vrha zvanicno proglašene za "isto"(!)
Veber dalje podseca da su o eventualnom ratu jevrejsko - cionistickih stratega protiv Iraka postojali i dugorocni planovi u samom Izraelu. Još 1996. tadašnji izraelski premijer, Benjamin Natanjahu, izneo je svoju strategiju za Izrael i okruženje. Plan je nazvan: "Cišcenje: Nova strategija za ocuvanje podrucija". Plan je pisan pod okriljem "Instituta za napredne strateške i politicke studije". U njemu se poziva na razmatrenje o eventualnom uklanjanju Sadama Huseina sa vlasti u Iraku, što je važan strateški cilj Izarela.
Autori te studije bili su, izmedju ostalih: Ricard Perle, Daglas Fejt, Dejvid Vurmser. Sva trojica su kasnije (2001. - 2004.) dobili visoke položaje u Bušovoj administraciji: Perle kao clan Odbora za nacionalnu odbranu, Fejt kao Podsekretar za nacionalnu odbranu, i Vurmser kao Specijalni pomocnik podsekretara za državnu i vojnu kontrolu.
Uticajni politcki nedeljnik "Nacija" objavio je tada i zanimljivu analizu u kojoj se vide bliske veze pomenutih Bušovih administrativaca sa dva najuticajnija procionisticka i neokonzervativna istraživacka centra - "Jevrejskim institutom za nacionalnu bezbednost (JINSA) i "Centrom za bezbednosnu politiku" (CSP). Autor teksta, Džejson Vest, analizirao je i veze ove grupe sa raznim politicarima, trgovcima oružjem, uticajnim vojnim strukturama, bogatim americkim Jevrejima koji su proizraelski orijantisani, te sa Republikanskom administracijom predsednika Buša. Veze clanova ovih centara išle su do mocnih mesta u Pentagonu gde su uspeli da stvore uticajnu mrežu i pokrenu pitanja u raznim strateškim oblastima: podršci nacionalnoj raketnoj odbrani (štitu), suprotstavljanju ugovorima o kontroli naoružanja, pordržavanju opstanka razornih oružanih sistema, pružanje oružane pomoci Turskoj i davanje podrške politici Izraela i njegovoj sopstvenoj zoni odbrane…

SVET MORA BITI U STALNOM RATU
Najupecatljiviji je njihov uticaj u nemilosrdnoj kampanji za rat ne samo protiv Iraka, vec za "totalni rat", kako ga oni sami u studiji nazivaju. Za to je neophodno svim sredstvima promeniti režime u Iraku, Iranu, Siriji, Saudijskoj Arabiji i Palestini.
Semjuel Frensis u tekstu "Oružije za masovno uništavanje", februara 2004. analizirao je i ulogu "nekonzervativaca" u stalnom izazivanju rata: "Moj odgovor je da je laž (o oružju za masovno uništavanje) bila isfabrikovana u neokonzervativnim krugovima koji su primarno lojalni Izraelu i njegovim interesima. Oni su želeli da Amerika uništi Irak, najveca pretnju Izraelu u regionu. Poznato je da su huškali na rat protiv Iraka još od 1996., ali bez veceg efekta sve dok se nije dogodio teroristicki napad na kule Svetskog Trgovinskog Centra u Njujorku."
Po mnogim kasnije uradjenim analizama, nezavisnih istraživaca, i ova zavera je delo istih proizraelskih lobistickih krugova, medijski savršeno režirana i odmah pripisana famoznoj Al Kaidi i islamskim fundamentalistima. Misterija "Osama Bin Laden" ni do danas nije razjašnjena.
Za neke jevrejske lidere, iracki rat je samo deo dugorocnog plana da se u citavom regionu postave Izraelu prijateljski režimi.
A ovako je septembra 2002. pisao i Norman Podhorec, vatreni pristalica izraelske politike i dugogodišnji urednik u cionistickom magazinu "Komentar": "Režimi koji treba da budu zbaceni nisu samo oni koji su svrstani kao Osovina zla, a to su Irak, Iran i Severna Koreja, vec se to mora proširiti i na Siriju, Liban i Libiju, kao i zemlje "prijatelje Amerike" kao što je kraljevska porodica u Saudijskoj Arabiji i Mubarak u Egiptu, zajedno sa palastinskim valastima bez obzira da li na celu još bude Arafat ili njegovi sledbenici."
Uri Anveri, nagradjeni izraelski novinar i tri puta clan izraelskog parlamenta, u svom eseju objavljenom nekoliko nedelja nakon invazije na Irak vidi rat ovako: "Ko su pobednici? To su takozvani neokonsi ili neokozervativci, vrlo kompaktna grupa i skori svi su Jevreji. Oni drže kljucne pozicije u Bušovoj administraciji kao i u svakom uticajnom trustu mozgova koji formuliše americku spoljnu politiku."
Avneri dalje navodi da ista grupa drži pod kontrolom sve uticajne medije, a posebno je infiltrirana u politicke rubrike mnogih glasila gde se iznose tobože suprostavljeni politicki stavovi. "Ogroman uticaj ova jevrejska lobisticka grupa crpi iz bliskog savezništva sa ekstremnim desnim krilom hrišcanskih fundamentalista, koji danas kontrolišu Bušovu Republikansku partiju. Ocito, sve se radi u interesu Izraela po principu Amerika kontroliše svet, mi kontrolišemo Ameriku . Nikada Jevreji nisu imali tako ogroman uticaj na svetsku politiku".
Ipak, najotvorenije je o ovome progovorio Patrik Dž. Bjukenen, bivši šef za informisanje Bele Kuce, a sada pisac i politicki komentator. On je žestoko optužio americke politicare, placene politicke analiticare, kao i zaverenike iz prikrajka bliske americkoj vladi da rade protiv interesa SAD, uvlaceci sosptvenu državu u konflikte i ratove sa svim arapskim zemljama koje nisu po volji Izraelu.
On se javno zapitao kakav je interes Amerike da ratuje sa zemljama koje joj legalno prodaju naftu i koje samo od toga i žive. Najzad, pita se Bjukenen: "Ko treba da profitira u opšetm ratu u kome bi se sukobili Zapad i Islam?"
Odgovor na sva ova pitanja za Bjukenena je nedvosmislen: "To je Izrael, Šaron, Likud. Jedna nacija, jedna partija, jedan lider".
I u Velikoj Britaniji, stari clan britanskog parlamenta, Tom Delajel, laburista, objavio je maja 2003. da su Jevreji preuzeli kontrolu nad Americkom spoljnom politikom i da je uspešno guraju u rat: "Jevrejska zavera je preuzela pod svoju kontrolu SAD i formirala bezbožni savez sa ekstremnim hrišcanima. Previše je jevrejskog uticaja u SAD".

NEKA SE PRIPREMI - AMERIKA
Sve ovo za poznavaoce glavnih politickih strujanja u svetu nije novo, jer su godinama americki predsdenici brinuli o izraelskoj bezbednosti. Ali, danas ova briga postaje sve teži teret za SAD, jer greh mnogih zlocina preuzela je Amerika, a ne Izrael. Zbog toga, Amerika je postala danas omražena i u srcu hrišcanske Evrope.
Tako i u Srbiji, prvi put u istoriji, evidentno je antiamericko raspoloženje. Nedavna izjave americkog ambasadora, Majkla Polta, da su odnosi SAD i SCG prijateljski i jako dobri, pri cemu se on pozvao i na rezultate ankete koju su uradile upravo agencije finansirane od strane Džordža Sorosa, predstavlja upravo potvrdu "slepe" americke servilnosti tudjim interesima.
Zato je zanimljivo razmisliti da li je i u našoj jugoslovenoj krizi Amerika imala stvarne interese za uplitanje u lokalni medjuetnicki sukob, u Krajni, u Bosni, na Kosmetu? Ko je doveo Mudžahedine u BiH i kome treba u Evropi islamska država i trajna politicka nestabilnost na Balkanu? Da li Americi? Da li je minorni i polupismeni Albanski narod baš toliko sposoban da kroz americki kongres i evropske institucije tako vešto lobira za nezavisno Kosovo? Ko ih je naucio da perfidnim maltertiranjem i šikaniranjm srpskog stanovništva teraju ljude na iseljavanje? Ko im je dao ogromne pare i naucio ih kako se parama može sve i svako kupiti? Kako se Veton Suroi obreo na sastanku Bilderberg grupe? Da li je nezavisno Kosovo zaista u interesu Albanaca koji tamo žive? Ili je i na Balkanu vodjena neka ropska i "slepacka" americka politika za necije tudje interese?
Ali šta o tome znaju obicni gradjani Amerike, ubedjeni da žive u "slobodnoj i demokratskoj zemlji"?
Džon Kaminski zato svoj esej "Amerika - imperija zla" zakljucuje upravo porukom Amerikancima:
"Ljudi iz drugih država greše kad kažu kako nemaju ništa protiv americkog naroda, nego da je americka vlada ta koju oni ne vole ili koje se boje. Americki narod je upravo taj koji je dozvolio da do toga uopšte dode, i on je taj koji treba da snosi krivicu i koji ce kasnije morati da bere plodove svog nemara [...]
Samo zbog toga što su Amerikanci odustali od borbe za istinsku slobodu širom sveta, uskoro ce doci i taj dan (mnogo brže nego što mnogi misle) kada ce i ONI morati da brane svoju licnu slobodu od monstruma kojeg su sami stvorili svojom sebicnom indiferentnošcu. Korporativna zver koja konzumira ljudsku slobodu širom sveta, uskoro ce usmeriti svoje gladne ralje na samu Ameriku, a Amerikanci, koji su u meduvremenu zaboravili kako se brani sloboda u svetu, sigurno su zaboravili i kako se brani svoja vlastita.
A kada ostatak sveta dode da naplati za ovu ubilacku tiraniju i represiju koju Amerika sada sprovodi, šta cete im reci kada se vi licno nadete oci u oci s njima? Da niste znali? "
Najzad, znaju li Srbi uopšte ko im ne neprijatelj i ko im kroji sudbinu?
Antrfile:
DA LI ZNATE?
- da izraelski državljani koji nisu Jevreji, ne mogu kupovati ili iznajmljivati zemljište u Izraelu?
-da su sve palestinske propusnice u Izraelu obojene kako bi se razlikovali Jevreji od nejervreja.
-da je sve do 1988. izraelskim poslodavcima bilo dozvoljeno da objavljuju oglase za posao sa naznakom "samo Jevreji".
- da je Izrael rasporedio 85% vodnih resursa za Jevreje, a ostalih 15 % svim Palestincima. Na primer, u Hebronu je 85 % vodenih izvorišta dato za 400 stanovnika Jevreja, dok je 15 % podeljeno izmedju 120 000 Palestinaca.
- da Izrael od Amerike dobija 4 milijarde dolara pomoci svake godine. Ta godišnja pomoc premašuje americka davanja citavoj Africi.
- da je Izrael jedina zemlja na Srednjem Istoku koja poseduje nuklearno oružje.
- da je Izrael jedina zemlja na Srednjem Istoku koja odbija da potpiše Ugovor o zabrani proliferacije nukleranog oružja i zabranjuje medjunarodne inspekcije na svojoj teritoriji.
- da Izrael trenutno okupira teritoriju dve suverene zemlje: Libana i Sirije, nipodaštavajuci rezoluciju Saveta bezbednosti UN.
- da Izrael decenijama šalje atentatore na teritorije drugih zemalja kako bi ubijali njihove politicke protivnike.
- da je visoko rangirani vojni oficir izraelskih odbrambenih snaga javno priznao da je izvršio egzekuciju nad nenaoružanim ratnim zatvorenikom.
-da Izrael odbija da sudi svojim vojnicima koji su priznali da su izvršili ratni zlocin.
-da je Izrael digao u vazduh jedan americki diplomatski objekat u Egiptu i napao americki brod u medjunarodnim vodama, ubivši pri tom 33 i ranivši 177 americka mornara.
-da su cetiri premijera Izraela (Begin, Šaron, Rabin i Šamir) ucestvovali ili u bambaškim napadima ili maskarima civila ili u naslilnom isterivanju civila iz njihovih sela.
-da je Izrael imao poštansku marku posvecenu coveku koji je izvršio napad na civilni autobus i ubio nekoliko ljudi.
-da Izrael vešto konfiskuje (prisvaja) bankovne racune i poslove nejevreja i odbija da plati nadoknadu za one koji su time ošteceni.
-da je drugi najmocniji lobi u SAD, prema nedavnim istraživanjima medju vašingtonskim insajderima magazina "Fortjun", Americko- izraelski Politicki Komitet (AIPAC)
-da izraelsko ministarstvo inostranih poslova placa cak tri americke agencije za formiranje javnog mnjenja kako bi se promovisao Izrael.
-da je odbrana Izraela zajamcena u 70 rezolucija Saveta bezbednosti U N.
-da današnji Izrael pociva na mestima gde je nestalo više od 400 palesetinskih sela i da su Izraelci preimenovali skoro sva mesta u zemlji kako bi prekrili tragove palestinskih naseobina.
- da je Šaronova koaliciona vlada ukljucuje i partiju "Molodet" koja zagovara proterivanje Palestinaca sa okupirane teritorije.
Izvor: Al-Hevar Centar, Palestina


Beograd, 05. avgust 2005. godine/www.artel.co.yu