AMERIKA- GLOBALNI SILEDŽIJA ILI CIONISTICKI SLUGA?

Pise: Ivona Živkovic

Da li je Amerika danas postala nova imperija zla kao što je nekada bila nacisticka Nemacka?
Nezavisni politicki analiticar, Džon Kaminski, u seriji tekstova o današnjoj ratnoj politici SAD, a koja se sprovodi po principu kontrolisanog haosa, vidi neverovatnu slicnost izmedju zla koje je covecanstvu donela nacisticka Nemacka, i zla koje donosi današnja americka spoljna politika. Po njemu teroristicki akt izveden 11. septembra 2001. na kule svetskog trgovinskog centra u Njujorku i paljenje Rajhstaga imaju identicnu poruku - inscenirani su od strane samih vlasti kako bi se poslao javni proglas kojim se oznacava pocetak novog doba u kome se citav svet mora prestrojiti u borbi PROTIV ZLA, a koji se danas zove TERORIZAM.
Ko nije za borbu protiv terorizma, taj je prtiv "demokratskih institucija", "ljudskih prava" i "sloboda", a pošto je sve to Amerika - on je protivnik Amerike.
Poslednja borba protiv "zla", invazija na Irak, koštace gradjane Amerike desetine milijardi dolara, hiljade mrtvih vojnika, i suocavenjem sa sve vecim antiamerickim raspoloženjem širom sveta, a posebno u Evropi.
Zašto je Amerika u ovu avanturu ušla i cije interese ovi, vec demoralisani, vojnici štite?

AMERIKA JE ROB IZRAELA
Ono što se u americkim politickim krugovima odavno glasno šapuce, jeste da SAD svesno štite u ovom ratu interese druge države, a na štetu sopstvenih interesa. Ta druga adržava je Izrael.
Po senatoru, Ernestu Holingsu, glavni stratezi ovakve americke politike su uticajni proizraelski lobisti: Ricard Perle, clan Odbora za odbranu Pentagona, Pol Volfovic, bivši zamenik ministra odbrane, a sada predsednik Svetske banke, Carls Kraithamer, novinar, zadužen za medijsku logistiku. Holings je ovu tvrdnju izneo maja 2004. recima da "to svi u Americi znaju". Holings je optužio clanove Kongresa za kukavicluk jer su svi znali gde guraju zemlju i za cije interese se ratuje u Iraku, ali niko nije bio voljan da se tome javno, u Kongresu, suprostavi.
Nekoliko meseci pre invazije na Irak, penzionisani general i bivši vrhovni komandant NATO, Vesli Klark, rekao je u jednom intervjuu da su mu mnoge kolege koje su ovaj napad zvanicno podržale, u nezvanicnim i iskrenim nastupima, priznali da Sadam Husein za SAD nije nikada bio pretnja. "Ali, može biti ozbiljna pretnja Izraelu, ukoliko bi razvio nuklerano oružje", dodao je Klark.
Mark Veber, iz Instituta za istorijske preglede, u svom eseju iz maja 2005., pod nazivom "Irak: Rat za Izrael", iznosi takodje tezu da je Amerika ovim ratom poslužila interesima Izraela. Tako, Veber navodi da je još 2002 . godine novinar londonskog Tajmsa primetio da je predsednik Buš po pitanjiu problema Srednjeg Istoka u jednom trenutku nastupio govorom koji "kao da mu je pisao licno Arijel Šaron".
Svog šefa je Kondoliza Rajs, tadašnji savetnik za bezbednost podržala, maja 2003. u jednom intervjuu, gde primecuje da je "bezbednost Izraela kljucna za bezbednost citavog sveta" (!?).
To je predsednik Buš još jednom potvrdio 2004. na Konvenciji americko- izraelskog politickog komiteta (AIPAC) rekavši: "SAD su odlucne, baš kao i ja, da ocuvamo bezbednost Izraela kao jevrejske države". Takodje je dodao: " Braneci slobodu, prosperitet i bezbednost Izraela, služimo i ciljevima Amerike".
Tako su SAD i Izrael sa najvišeg americkog vrha zvanicno proglašene za "isto"(!)
Veber dalje podseca da su o eventualnom ratu jevrejsko - cionistickih stratega protiv Iraka postojali i dugorocni planovi u samom Izraelu. Još 1996. tadašnji izraelski premijer, Benjamin Natanjahu, izneo je svoju strategiju za Izrael i okruženje. Plan je nazvan: "Cišcenje: Nova strategija za ocuvanje podrucija". Plan je pisan pod okriljem "Instituta za napredne strateške i politicke studije". U njemu se poziva na razmatrenje o eventualnom uklanjanju Sadama Huseina sa vlasti u Iraku, što je važan strateški cilj Izarela.
Autori te studije bili su, izmedju ostalih: Ricard Perle, Daglas Fejt, Dejvid Vurmser. Sva trojica su kasnije (2001. - 2004.) dobili visoke položaje u Bušovoj administraciji: Perle kao clan Odbora za nacionalnu odbranu, Fejt kao Podsekretar za nacionalnu odbranu, i Vurmser kao Specijalni pomocnik podsekretara za državnu i vojnu kontrolu.
Uticajni politcki nedeljnik "Nacija" objavio je tada i zanimljivu analizu u kojoj se vide bliske veze pomenutih Bušovih administrativaca sa dva najuticajnija procionisticka i neokonzervativna istraživacka centra - "Jevrejskim institutom za nacionalnu bezbednost (JINSA) i "Centrom za bezbednosnu politiku" (CSP). Autor teksta, Džejson Vest, analizirao je i veze ove grupe sa raznim politicarima, trgovcima oružjem, uticajnim vojnim strukturama, bogatim americkim Jevrejima koji su proizraelski orijantisani, te sa Republikanskom administracijom predsednika Buša. Veze clanova ovih centara išle su do mocnih mesta u Pentagonu gde su uspeli da stvore uticajnu mrežu i pokrenu pitanja u raznim strateškim oblastima: podršci nacionalnoj raketnoj odbrani (štitu), suprotstavljanju ugovorima o kontroli naoružanja, pordržavanju opstanka razornih oružanih sistema, pružanje oružane pomoci Turskoj i davanje podrške politici Izraela i njegovoj sopstvenoj zoni odbrane…

SVET MORA BITI U STALNOM RATU
Najupecatljiviji je njihov uticaj u nemilosrdnoj kampanji za rat ne samo protiv Iraka, vec za "totalni rat", kako ga oni sami u studiji nazivaju. Za to je neophodno svim sredstvima promeniti režime u Iraku, Iranu, Siriji, Saudijskoj Arabiji i Palestini.
Semjuel Frensis u tekstu "Oružije za masovno uništavanje", februara 2004. analizirao je i ulogu "nekonzervativaca" u stalnom izazivanju rata: "Moj odgovor je da je laž (o oružju za masovno uništavanje) bila isfabrikovana u neokonzervativnim krugovima koji su primarno lojalni Izraelu i njegovim interesima. Oni su želeli da Amerika uništi Irak, najveca pretnju Izraelu u regionu. Poznato je da su huškali na rat protiv Iraka još od 1996., ali bez veceg efekta sve dok se nije dogodio teroristicki napad na kule Svetskog Trgovinskog Centra u Njujorku."
Po mnogim kasnije uradjenim analizama, nezavisnih istraživaca, i ova zavera je delo istih proizraelskih lobistickih krugova, medijski savršeno režirana i odmah pripisana famoznoj Al Kaidi i islamskim fundamentalistima. Misterija "Osama Bin Laden" ni do danas nije razjašnjena.
Za neke jevrejske lidere, iracki rat je samo deo dugorocnog plana da se u citavom regionu postave Izraelu prijateljski režimi.
A ovako je septembra 2002. pisao i Norman Podhorec, vatreni pristalica izraelske politike i dugogodišnji urednik u cionistickom magazinu "Komentar": "Režimi koji treba da budu zbaceni nisu samo oni koji su svrstani kao Osovina zla, a to su Irak, Iran i Severna Koreja, vec se to mora proširiti i na Siriju, Liban i Libiju, kao i zemlje "prijatelje Amerike" kao što je kraljevska porodica u Saudijskoj Arabiji i Mubarak u Egiptu, zajedno sa palastinskim valastima bez obzira da li na celu još bude Arafat ili njegovi sledbenici."
Uri Anveri, nagradjeni izraelski novinar i tri puta clan izraelskog parlamenta, u svom eseju objavljenom nekoliko nedelja nakon invazije na Irak vidi rat ovako: "Ko su pobednici? To su takozvani neokonsi ili neokozervativci, vrlo kompaktna grupa i skori svi su Jevreji. Oni drže kljucne pozicije u Bušovoj administraciji kao i u svakom uticajnom trustu mozgova koji formuliše americku spoljnu politiku."
Avneri dalje navodi da ista grupa drži pod kontrolom sve uticajne medije, a posebno je infiltrirana u politicke rubrike mnogih glasila gde se iznose tobože suprostavljeni politicki stavovi. "Ogroman uticaj ova jevrejska lobisticka grupa crpi iz bliskog savezništva sa ekstremnim desnim krilom hrišcanskih fundamentalista, koji danas kontrolišu Bušovu Republikansku partiju. Ocito, sve se radi u interesu Izraela po principu Amerika kontroliše svet, mi kontrolišemo Ameriku . Nikada Jevreji nisu imali tako ogroman uticaj na svetsku politiku".
Ipak, najotvorenije je o ovome progovorio Patrik Dž. Bjukenen, bivši šef za informisanje Bele Kuce, a sada pisac i politicki komentator. On je žestoko optužio americke politicare, placene politicke analiticare, kao i zaverenike iz prikrajka bliske americkoj vladi da rade protiv interesa SAD, uvlaceci sosptvenu državu u konflikte i ratove sa svim arapskim zemljama koje nisu po volji Izraelu.
On se javno zapitao kakav je interes Amerike da ratuje sa zemljama koje joj legalno prodaju naftu i koje samo od toga i žive. Najzad, pita se Bjukenen: "Ko treba da profitira u opšetm ratu u kome bi se sukobili Zapad i Islam?"
Odgovor na sva ova pitanja za Bjukenena je nedvosmislen: "To je Izrael, Šaron, Likud. Jedna nacija, jedna partija, jedan lider".
I u Velikoj Britaniji, stari clan britanskog parlamenta, Tom Delajel, laburista, objavio je maja 2003. da su Jevreji preuzeli kontrolu nad Americkom spoljnom politikom i da je uspešno guraju u rat: "Jevrejska zavera je preuzela pod svoju kontrolu SAD i formirala bezbožni savez sa ekstremnim hrišcanima. Previše je jevrejskog uticaja u SAD".

NEKA SE PRIPREMI - AMERIKA
Sve ovo za poznavaoce glavnih politickih strujanja u svetu nije novo, jer su godinama americki predsdenici brinuli o izraelskoj bezbednosti. Ali, danas ova briga postaje sve teži teret za SAD, jer greh mnogih zlocina preuzela je Amerika, a ne Izrael. Zbog toga, Amerika je postala danas omražena i u srcu hrišcanske Evrope.
Tako i u Srbiji, prvi put u istoriji, evidentno je antiamericko raspoloženje. Nedavna izjave americkog ambasadora, Majkla Polta, da su odnosi SAD i SCG prijateljski i jako dobri, pri cemu se on pozvao i na rezultate ankete koju su uradile upravo agencije finansirane od strane Džordža Sorosa, predstavlja upravo potvrdu "slepe" americke servilnosti tudjim interesima.
Zato je zanimljivo razmisliti da li je i u našoj jugoslovenoj krizi Amerika imala stvarne interese za uplitanje u lokalni medjuetnicki sukob, u Krajni, u Bosni, na Kosmetu? Ko je doveo Mudžahedine u BiH i kome treba u Evropi islamska država i trajna politicka nestabilnost na Balkanu? Da li Americi? Da li je minorni i polupismeni Albanski narod baš toliko sposoban da kroz americki kongres i evropske institucije tako vešto lobira za nezavisno Kosovo? Ko ih je naucio da perfidnim maltertiranjem i šikaniranjm srpskog stanovništva teraju ljude na iseljavanje? Ko im je dao ogromne pare i naucio ih kako se parama može sve i svako kupiti? Kako se Veton Suroi obreo na sastanku Bilderberg grupe? Da li je nezavisno Kosovo zaista u interesu Albanaca koji tamo žive? Ili je i na Balkanu vodjena neka ropska i "slepacka" americka politika za necije tudje interese?
Ali šta o tome znaju obicni gradjani Amerike, ubedjeni da žive u "slobodnoj i demokratskoj zemlji"?
Džon Kaminski zato svoj esej "Amerika - imperija zla" zakljucuje upravo porukom Amerikancima:
"Ljudi iz drugih država greše kad kažu kako nemaju ništa protiv americkog naroda, nego da je americka vlada ta koju oni ne vole ili koje se boje. Americki narod je upravo taj koji je dozvolio da do toga uopšte dode, i on je taj koji treba da snosi krivicu i koji ce kasnije morati da bere plodove svog nemara [...]
Samo zbog toga što su Amerikanci odustali od borbe za istinsku slobodu širom sveta, uskoro ce doci i taj dan (mnogo brže nego što mnogi misle) kada ce i ONI morati da brane svoju licnu slobodu od monstruma kojeg su sami stvorili svojom sebicnom indiferentnošcu. Korporativna zver koja konzumira ljudsku slobodu širom sveta, uskoro ce usmeriti svoje gladne ralje na samu Ameriku, a Amerikanci, koji su u meduvremenu zaboravili kako se brani sloboda u svetu, sigurno su zaboravili i kako se brani svoja vlastita.
A kada ostatak sveta dode da naplati za ovu ubilacku tiraniju i represiju koju Amerika sada sprovodi, šta cete im reci kada se vi licno nadete oci u oci s njima? Da niste znali? "
Najzad, znaju li Srbi uopšte ko im ne neprijatelj i ko im kroji sudbinu?
Antrfile:
DA LI ZNATE?
- da izraelski državljani koji nisu Jevreji, ne mogu kupovati ili iznajmljivati zemljište u Izraelu?
-da su sve palestinske propusnice u Izraelu obojene kako bi se razlikovali Jevreji od nejervreja.
-da je sve do 1988. izraelskim poslodavcima bilo dozvoljeno da objavljuju oglase za posao sa naznakom "samo Jevreji".
- da je Izrael rasporedio 85% vodnih resursa za Jevreje, a ostalih 15 % svim Palestincima. Na primer, u Hebronu je 85 % vodenih izvorišta dato za 400 stanovnika Jevreja, dok je 15 % podeljeno izmedju 120 000 Palestinaca.
- da Izrael od Amerike dobija 4 milijarde dolara pomoci svake godine. Ta godišnja pomoc premašuje americka davanja citavoj Africi.
- da je Izrael jedina zemlja na Srednjem Istoku koja poseduje nuklearno oružje.
- da je Izrael jedina zemlja na Srednjem Istoku koja odbija da potpiše Ugovor o zabrani proliferacije nukleranog oružja i zabranjuje medjunarodne inspekcije na svojoj teritoriji.
- da Izrael trenutno okupira teritoriju dve suverene zemlje: Libana i Sirije, nipodaštavajuci rezoluciju Saveta bezbednosti UN.
- da Izrael decenijama šalje atentatore na teritorije drugih zemalja kako bi ubijali njihove politicke protivnike.
- da je visoko rangirani vojni oficir izraelskih odbrambenih snaga javno priznao da je izvršio egzekuciju nad nenaoružanim ratnim zatvorenikom.
-da Izrael odbija da sudi svojim vojnicima koji su priznali da su izvršili ratni zlocin.
-da je Izrael digao u vazduh jedan americki diplomatski objekat u Egiptu i napao americki brod u medjunarodnim vodama, ubivši pri tom 33 i ranivši 177 americka mornara.
-da su cetiri premijera Izraela (Begin, Šaron, Rabin i Šamir) ucestvovali ili u bambaškim napadima ili maskarima civila ili u naslilnom isterivanju civila iz njihovih sela.
-da je Izrael imao poštansku marku posvecenu coveku koji je izvršio napad na civilni autobus i ubio nekoliko ljudi.
-da Izrael vešto konfiskuje (prisvaja) bankovne racune i poslove nejevreja i odbija da plati nadoknadu za one koji su time ošteceni.
-da je drugi najmocniji lobi u SAD, prema nedavnim istraživanjima medju vašingtonskim insajderima magazina "Fortjun", Americko- izraelski Politicki Komitet (AIPAC)
-da izraelsko ministarstvo inostranih poslova placa cak tri americke agencije za formiranje javnog mnjenja kako bi se promovisao Izrael.
-da je odbrana Izraela zajamcena u 70 rezolucija Saveta bezbednosti U N.
-da današnji Izrael pociva na mestima gde je nestalo više od 400 palesetinskih sela i da su Izraelci preimenovali skoro sva mesta u zemlji kako bi prekrili tragove palestinskih naseobina.
- da je Šaronova koaliciona vlada ukljucuje i partiju "Molodet" koja zagovara proterivanje Palestinaca sa okupirane teritorije.
Izvor: Al-Hevar Centar, Palestina


Beograd, 05. avgust 2005. godine/www.artel.co.yu