DA LI SE LEK PROTIV RAKA PRIKRIVA ? / DRUGI DEO

DRUGI DEO

DA LI SE LEK PROTIV RAKA PRIKRIVA? (2)


Piše:
Ivona Živković


Ako se uzme u obzir da se danas obrću stotine milijardi dolara na istraživanja o uzroku nastanka raka, da se u tu svrhu osnivaju brojne fondacije i u njih slivaju stotine miliona dolara, da veliki broj fabrika u svetu proizvodi, a još više apoteka prodaje razne lekove koji se mogu koristiti u skupoj klinici ove bolesti..., ispada da od ove »opake bolesti« mnogo više ljudi živi nego što od nje umire.
Šta bi se sa čitavom ovom armijom zaposlenih i unosnim farmaceutskim biznisom dogodilo ako bi se pronašlo da je rak samo posledica pogrešne ishrane i nedostatka vitamina B17 koji se lako može sinteteizovati iz koštica kajsije, limuna, breskve, jabuke, tropske kasave...? Ko može patentirati jabuke i kajsije kao svoj proizvod? Hemoterapije, zračenja, citostatici, skupa genetska istraživanja (koja se pod navodnom brigom za zdravlje ljudi više rade zbog ispitivanja bojnih otrova) postali bi nepotrebni. Moralo bi se pravdati na drugi način.
U nemogućnosti da patentiraju hemijski sastav Laetrila, kako je Krebs nazvao izolovani B17, jer ga ima svuda u prirodi, i to jeftino, multinacionalne farmaceutske kompanije su, uplašene za svoj profit koji su ostvarivale od terapija citostaticima i zračenjem, krenule u žestoku kampanju protiv ovog vitamina.
Zato je objavljivanje teorije o vitaminu B17 odmah naišlo na žestoka osporavanja u SAD, o čemu je u svojoj knizi »Svet bez raka« pisao Edvard Grifin, još sedamdesetih godina prošlog veka. Predvodnici u ovome bile su velike farmaceutske kompanije, preko američke vlade, korumpiranih lekara i biohemičara koji su se mimo svake etike trudili da u medijima Laetril(vitamin B17), prikažu kao veoma otrovan i opasn. Pokrenuta je žestoka medijska kampanja u kojoj je iznesena tvrdnja da Laetril u sebi sadrži otrov cijanid. Nije, medjutim, pominjano da cijanid postoji i u vitaminu B12, pa se on ipak slobodno prodavao u apotekama.
Na čelu čitave kampanje zapravo se nalazila američka FDA (državna služba za kontrolu lekova i hrane), a koja je propisivala da je za odobrenje upotrebe nekog leka i njegovo patentiranje, isti morao proći rigorozne procedure i ispitivanja sa eleboratima koji se daju na hiljadama stranica. Čitava procedura farmaceutsku kompaniju bi koštala stotine miliona dolara, pa je logično da u SAD to mogu da plate samo najmoćniji.
Sve ovo, naravno nije stvar brige za zdravlje ljudi, kako bi milosrdni hrišćanin pomislio, već elegantni trik monopolista da patentiraju lek na koji bi imali ekskluzivno pravo prodaje. Ako se to ne može ostvariti, istraživanja se ne bi ni vršila. U tom smslu, ni jedno istinsko istraživanje delovanja Letrila nije ni vršeno. Nije se isplatilo.
Kako su i mediji pod kontrolm istog multinacionalnog globalnog lobija, objavljena je i priča koju su prenele sve američke novine i televizije o tome kako se jedan nesrećni par u San Francisku otrovao kampujući u prirodi i jedući sirove koštice od kajsija. Ipak, nekoliko nezavisnih i sumnjičavih novinara, nikada nije uspelo da otkrije identitet tih ljudi i šta se stvarno dogodilo. Tako se Laetril našao u prodaji sa etiketom da je opasan po zdravlje ljudi i njegova upotreba išla je na sopstveni rizik korisnika. Ljudi širom sveta od tada veruju da je jedenje koštica od kasjija samoubistveno.
Tvorac Laetrila, doktor Ernst T. Krebs uporno je objašnjavao u svojim brojnim radovima iz 1970. godine da je Laetril (B17) potpuno netoksičan. Njegova smrtonosna doza iznosila je 25 000 miligrama na kilogram telesne težine, kada ga je primenjivao na miševima i pacovima. To je toliko netoksično da u nekim studijama voda koja se koristi u medicini za razblaživanja ima više tokisna nego vitamin B17, uveravao je Krebs. Konačno, pred brojnim novinarima i naučnicima, Krebs je ubrizgao sam sebi ogromnu dozu leka. Nije se otrovao. Umro tek 1996. godine.
U čemu je tajna Laetrila, odnosno vitamina B17?
Biohemičar Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze čak dva toksična elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih nalaze se i dve jedinice glikoze. Sve ovo je u molekulu “zaključano”, a da bi se cijanid i benzaldehid ( koji su zajedno još jači otrov) aktivirali, molekul se mora “otključati”.
U organizmu se kao nadležni enzimi za “otključavanje” ovog molekula nalaze rodenes, koji ima zadatak da neutrališe cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuje ih u bezopasane produkte i beta-glikozidas, koji ih pušta da deluju otrovno, formirajući otrovni hidrocijanid (HCN). U Laetrilu (vitaminu B17) samom ne postoji hidrocijanid, kao što su iz FDA u početku tvrdili, već se on mora NAPRAVITI u organizmu. Za pravljenje otrova je zadužen pomenuti beta-glikozidas.

Rodenes i beta-glikozidas nalaze se u čitavom organizmu, ali najveća koncentracija beta-glikozidasa je, verovali ili ne, u malignom tumoru. I to do sto puta veća, nego u zdravim ćelijama. Tako se praktično otrovni hidrocijanid formira samo na mestu gde je kancer, o to ima za posledicu razaranje ovih ćelija. Najzanimljivije je što, maligne ćelije od ovoga uopšte ne mogu da se brane, jer se drugi enzim, rodenes, u njima uopošte ne nalazi.
Za ovaj efekat “otključavanja” molekula nitrilosida, koji sadrži cijanid i koji se nalazi u travama koje pasu i ovce, otkrili su odavno biohemičari i agronomi u Australiji, nakon jednog trovanja detelinom ovaca na ispaši. Tako su zbog sigurnosti životinja koje su pasle belu detelinu, bogatu nitrilosidima, seme biljke modifikovali i nitriloside odstranili. U nitilosidima se nalazio vitamin B17. To je uradjeno jer su verovali da su se ovce otrovale baš hidrocijanidom jedući ovu detelinu. Niko, medjutim, nije posumnjao da je možda došlo do trovanja nekom drugom otrovnom biljkom, koje su neke ovce slučajno zahvatile. Činjenica je i da se nisu sve ovce koje su jele pomenutu detelinu otrovale. Ipak, sve australijske ovce od tada su ostale bez značajnog izvora vitamna B17.
Strah od Laetrila je tako u Australiji raširen.
Kada se knjiga “Svet bez raka”, Edvarda Grifina napisana 1974. tamo pojavila, Lateril je bio u slobodnoj prodaji. Sada više nije. Umesto toga, Australijska Kancelarija za lekove (TGA - Therapeutic Goods Administration), danas razmatra svaki individualni slučaj onoga ko želi da se podvrgne lečenju Laetrilom, odlučujući da li da mu se omogući uvoz leka. Onaj ko ovu dozvlu dobije, ima još teži zadatak da pronadje lekara koji će mu Laeteril ubrizgati, po protokolima koji uz ovaj lek idu. Takodje je posebnim propisima otežana nabavka koštica od kajsije kako bi se onemogućilo sintetizovanje kristala B17 onima koji bi želeli da ovaj lek sami prave.
U Americi je Laetril raznim administrativnim procedurama eliminisan kao lek. Danas zato hiljade Amerikanaca obolelih od raka ide u Meksiko u jednu privatnu bolnicu (“Oaza nade”) koja se specijalizovala baš za tretman raka Laetrilom. Njen vlasnik, doktor Kontreras, jedan je od najvećih pobornika teorije doktora Krebsa.
Kako su multinacionalni lobisti uspeli da ostvare uticaj na poliičare i vlade najmoćnijih zemalja, kako bi sačuvali svoj unosan biznis u lečenju raka? Jednostavno,oni finansiraju njihove skupe političke kampanje.
Štaviše, američki Nacionalni institut za rak je u 1981. godini, uz veliki publicitet, više puta, bezuspešno, pokušavao da dokaže toksičnost Laetrila i njegovu neefikasnost. Nažalost, većina pacijenata poseže za ovim alternativnim lekom, tek kada iscrpi sve ostale terapije, i kada su im brojne ćelije u organizmu već ozračene, spaljene i zatrovane. Tada efekta uglavnom više i ne može biti.

Danas, u svetu profita i medijskih manipulacija, bar znamo jedno: zdravlje nije u rukama bogatih, već informisanih.




ANTRFILE 1
Protokoli davanja Letrila definisani su praksom lekara koji ovaj lek koriste.
Na primer, Laetril ne deluje ukoliko u organizmu postoji nedostatak cinka, ma kolike doze se davale. Cink ima zadatak da transportuje nitriloside. Pored cinka u organizmu se mora uvek nalaziti dovoljno C vitamina, magneziju, selenijuma, vitamina A itd.
Najpoznatiji zagovornici terapije Laetrilom danas su:
U Meksiku - dr Ernesto Konteras, u Belgiji- profesor Džozef. H. Majsin, u Nemačkoj - dr Hans Niper, u Italiji- profesor Etore Gvideti (poznat po svojoj izijavi da ga ne zanimaju preporuke američkih vlasti, već samo iskustva sopstvene klinike), na Filipinima - dr Manuelo Navaro. U SAD su to: dr Harold Maner iz Čikaga, dr Rej Evers, dr Dan Dotson i dr Džon A. Ričardson, iz Njujorka, dr Kanematsu Siguira (koji je 60 godina istraživao rak) i drugi.


ANTRFILE 2:

SAVETI

Za obolele od raka koji žele da uzimaju prirodni B17 iz koštica kajsije evo i nekoliko saveta:
Ne sme se preterati u jedenju semenki. Badem iz koštice treba prvo dobro sažvakati, a ne gutati.
FDA preporučuje da se ne jede više od 6 koštica kajsije u toku jednog sata, jer može doći do toksične reakcije. Preporučuje se da dnevna doza može biti do 70 koštica na dan. Mnogi ljudi uzimaju oko 15 koštica dnevno. Genralano uzima se jedna koštica na svakih 2,5 kg težine dnevno. Doktor Krebs preporučuje 30-do 35 dnevno.
Rak voli šećer. Šećer u semenu kajsije je okružen cijanidom. Kancer jede šećer, oslobadja se cijanid i truje ga. Zato, kada se jedu ove koštice treba potpuno eliminisati unšenje šećera iz drugog izvora.
Uz korišćenje tablete od 500 mg Laetrila, uzima se još 5-7 koštica jer one u sebi sadrže i druge vitamine, minerale i enzime koje dopunjuju terapiju kako bi se B17 dobro asimilovao u organizmu.
Uz terapiju B17 uzima se i Chzmotrypsin koji treba da razloži proteinski omotač oko kancerogene ćelije kako bi B17 lakše delovao.

Seme lana treba prvo samleti u mlinu za kafu, jer se celo zrno u crevima teško rastvara, tako da se B17 ne osobadja. Laneno ulje ne sadrži B17.