FLORIDA MOŽE DA DOŽIVI SUDBINU SUMATRE

Senzacionalno “Svedok”, 1.mart 2005.

Mnogi americki gradovi, ali ne samo oni, bice ugroženi novim cunamijem ako se talas programira ljudskom rukom
FLORIDA MOŽE DA DOŽIVI SUDBINU SUMATRE
@ Ivona Živkovic
Spekulacije o tome da je snažan zemljotres u Indijskom okeanu, koji je 26. decembra pokrenuo ogroman plimni talas, zapravo izazvan ljudskom rukom, ne prestaju. Sve je više naucnika i vojnih analiticara širom sveta koji iznose teorije o tome šta se sve od oružja moglo koristiti kako bi se tektonske ploce u blizini Sumatre pomerile i generisao fenomen cunami talasa, koji su razornom snagom nacinili ogromnu materijalnu i ljudsku katastrofu u 11 zemalja Azije.
Pominje se i nuklearna kumulativna bomba ubacena u pukotinu pod morem u blizini Sumatre, ali i jako dejstvo radio talasa veoma niske frekevncije koji su mogli izazvati jak zemljotres. Prirodna energija je odradila dalje.
Takode se upozorava na novi nacin ratovanja u buducnosti, gde ce se umesto direktnog udara razornim bomabama koristiti energija prirode, koja je nemerljivo jaca, i koja ce biti veštacki generisana i usmeravana na neprijatelja u vidu raznih elementarnih nepogoda. Moguce tehnike se vec decenijama isprobavaju.
Kao dokaz da u slucaju zemljotresa u podrucju Sumatre, 26. decembra prošle godine, nije sve bilo tako prirodno navode se mnoge "slucajnosti". Na primer, americke vojne trupe su se citavih godinu dana pripremale za pružanje "humanitarne pomoci" u slucaju baš takve "elementarne nepogode" i odmah su jurnuli u "pomoc" ugroženom regionu sa nuklearnom podmornicom, dva nosaca aviona i dva nosaca raketnih lansera (?!)
Americki državni skeretar za spoljne poslove, Kondoliza Rajs, cak je sa ponosom izjavila da je pomoc koju je Amerika poslala u daleku Aziju "divna prilika da se pokaže, ne samo americka vlada, vec samo srce americkog naroda". Takode je dodala da veruje da ce se to Americi i prilicno isplatiti.
Neobicna oklonost je i da su dva amercka sateilita, "Jason-1" i "Topex-Posejdon", koji kruže oko Zemlje sa zadatkom da veoma precizno prate i snimaju kretanja nivoa mora, u trenutku katastrofe bila pozicionirana (srecom, valjda) baš iznad Indijskog okeana. Ako se zna da se svaki satelit u Zemljinoj orbiti okrene 13 puta u roku od 24 casa, svaki put se pomerajuci po tri hiljade kilometara kako bi pokrio citav globus, može se reci da su baš imali srecu da se tu nadu u pravom trenutku.
Evropski satelit "Envisat" se nad tim podrucjem našao tek cetiri sata nakon udara talasa. Ali, kako kaže predsednik Buš: Bog je uvek uz Ameriku!
I to kako je cunami talas "elagantno" smanjio visinu za dva metra kad je stigao do americke vojne baze "Dijego Garsija" na majušnom atolu u Maldivima, 3.500 kilometara od epicentra potresa, verovatno je stvar božje naklonosti prema Americi.
Tako su "srecom" ostali neošteceni starteški bomabarderi B2, koji su i tu stacionirani, a poznato je da jedan staje dve milijarde dolara (let "spejs šatla" u svemir vredi jednu milijardu). Dakle, B2 iz ove baze ce moci uspešno da nastavi sejanje bombi u "mirovnim misijama" širom sveta radi uspostavljanja demokratije, zaštite ljudskih prava, a i, naravno, u borbi protiv terorizma.
Ali, protiv politike "permanentnog preventivnog rata", koji se po potpredsedniku Amerike, Diku Cejniju "ne sme završiti dok smo živi", sve su oštrije kritike brojnih naucnika koji upozoravaju na moguce katastrofalne posledice ako se sila prirode pocne koristiti kao oružje.
Zanimljivo je i da je u poslednjoj poseti Džordža Buša Evropi, kao jedna od tema razgovora sa vodecim celnicima EU, pored Sirije, Iraka, Irana, Izraela, važno mesto zauzela i - ekologija (!).
Da li su to Amerikanci postali naprasno zabrinuti za prirodnu sredinu?
Bice da jesu, jer cunami talas može, baš kao i u Indoneziju, Šri Lanku i Indiju, udariti i na SAD, posle cega bi, na primer, Florida izgledala kao i Sumatra nakon 26. decembra.
Zato je zanimljivo podsetiti na geološku studiju iz 2001. godine koju su uradili Stiven N.Vord, sa Univerziteta u Kaliforniji i Sajmon Dej, naucnik iz Londona.
U studiji se upozorava da na planeti postoji geološki veoma osetljivo mesto odakle bi se mogao inicirati razoran megacunami talas u Atlantskom okeanu, koji bi stigao do obala obe Amerike, ali i Engleske, inace najodanijeg americkog politickog i vojnog partnera.
Po recima najzagriženijih kriticara NATO i americke spoljne politike, koji su ovih dana upozirili na pomenutu studiju, treba samo generisati tu prirodnu silu i ona bi u Severnoj i Južnoj Americi odnela na desetine miliona života i nacinila ogromnu materijalnu štetu.
Generator bi bila eksplozija termonuklearne bombe od 100 do 1000 megatona (u Hirošimi je korišcena od 20) koja bi bila postavljena "na pogodnom mestu" u Atlantskom okeanu. Sve ostalo je "posao" megacunamija.
A gde je to mesto?
Inicijalno mesto se nalazi u podrucju Kanarskih ostrva, tacnije u južnom delu ostrva La Palma. Ovde je smešten vulkan Kumbre Vijeo, cija je poslednja erupcija zabeležena 1949. godine.
Kupola Kumbre Vieja dostiže visinu od 2.000 metara, a nagib naslaganog vulkanskog materijala u bocnom južnom delu je 15 do 20 stepeni.
Kumre Vijea ima nestablilnu bocnu strukturu kupole u južnom delu, zbog pukotine u materijalu koji se pruža prema severu i jugu, a koja je nastala verovatno prilikom poslednje erupcije. Naslage materijala ovog vulkana prostiru se najmanje još 5 do 10 kilometara pod morem i to od 1 do 3 kilometra u dubinu. Inace, dubina mora na tom delu je 4.000 metara.
Ako bi došlo do erupcije ili zemljotresa nestabilna struktura južnog dela kupole bi se urušila, pri cemu bi se odvalio jedan ogroman blok materijala, 25 kilometara dug i 15 kilometara širok, debljine 1.400 metara, koji bi krenuo niz strminu u more. Gromada bi imala 150 do 500 kubnih kilometara materijala koji bi se survao sa visine od dve hiljade metara.
Iz do sada nataloženog vulkanskog materijala geolozi su utvrdili da je do obrušavanja kupole dolazilo mnogo desetina puta u proteklih nekoliko miliona godina, a poslednje urušavanje je bilo pre 566.000 godina, kad je formirana i kupola susednog vulkana Kumbre Neva. Inace, nestabilnosti vuklanske kupole Kumbre Vijea doprinosi i klizište u bazi u dužini oko 12 do 15 kilometara u delu zaronjenom u more.
Dakle, citavoj masi, u najgorem slucaju, od 500 kubnih kilometara, trebalo bi deset minuta da se strmoglavi 15 kilometara niz strminu kad bi pocela da se raspada na gromade.
Sve zajedno nastavilo bi da se kliza preko mulja i blata sve brže i brže dok se ne bi zaustavilo na dnu mora na dubini od 4.000 metara. Rasturen materijal bio bi 3.500 kvadratnih kilometara unaokolo.
Šta bi se desilo potom?
Dva minuta posle udara prve, najteže gromade u more, formirao bi se vodeni zid koji bi dostigao visinu od 900 metara i brzinom od sto metara u sekundi krenuo preko okeana. Talas bi posle predenih 50 kilometara bio visok 500 metara, a nakon dvesta pedeset kilometara još bi bio nekoliko stotina metara visine.
Okolna ostrva bi vec nakon 15 do 30 minuta pretrpela ogromno razaranje. Posle jednog casa talas visine izmedu 50 i 100 metara dostigao bi africku obalu, gde bi se razlio po Zapadnoj Sahari.
Prema zapadu i severu Atlantskog okeana bi krenula serija talasa od kojih bi najveci bio 60 metara. Nakon tri sata stigli bi do obala Portugalije i Španije, a za 6 casova do Engleske, Brazila i Njujorka. Visina talasa bi prilikom udara iznosila 5 do 7 metara.
Prethodnica talasa od 10 metara u Severnu Ameriku bi stigla prvo u Njufaundlend i u isto vreme na severni deo Južne Amerike sa visnom od 15 do 20 metara. Nakon 9 sati cunami talas stigao bi na Floridu sa visinom i do 25 metara.
Naucnici su veoma precizno merili oscilacije u visini talasa koje bi zavisile od podvodnog reljefa u Atlantskom okeanu, tacno dajuci slikovni prikaz njihovog izdizanja i spuštanja.
Koautor studije Sajmon Dej je u u britanskom listu "Dejli Ekspres" izjavio da bi americka obala bila potopljena talasima koji bi prodrli i 20 kilometara u kopno.
Boston bi bio prvi na udaru, a onda Njujork, Majami, Karibi, Brazil. Najmanje milion ljudi bi poginulo. Dej je posebno naglasio da za njega nije pitanje da li ce se vulkan Kumbre Viejo obrušiti, vec kad ce se to desiti.
Ako bi do upozorenja stanovništva došlo odmah, najviše devet casova bilo bi moguce za evakuaciju. Jedino je pitanje koliko se ljudi može smestiti na bezbednu visinu od najmanje 25 metara.
U svakom slucaju, predsednik Džordž Buš ima razloga da se bavi ekologijom. Jer ako je Bog uz Ameriku, Zemlja je ista za sve.