KANCEROMAFIJA

FARMAKOMAFIJA ZABRANJUJE PRIRODNE LEKOVE

Iznenadno smenjivanje načelnika VMA, sanitetskog generala Zorana Stankovića, sa te funkcije, praktično je potvrdilo ono o čemu je javnost već bila obaveštena. I u srpsku državnu politiku se izgleda umešao poslovni lobi (takozvana farmakomafija), navikao da preko korumpiranih državnih funkcionera i činovnika pravi sopstveni biznis. Na štetu države, naravno. Ako se zna kolika su trebovanja u lekovima za VMA, a plaćaju se iz vojnog budžeta, jasno je da status velikog ili ekskluzivnog dobavljača predstavlja izuzetno unosan posao.
Ipak, pojava ove farmakomafije veoma je zanimljiva jer nas može uporediti, ni manje ni više, nego sa američkim sistemom funkcionisanja farmakobiznisa i njegovih lobija koji imaju ogroman uticaj na državnu politiku. Na žalost, u ovakvom sistemu gde su političari i farmako-biznismeni povezani, žrtve postaju milioni bolesnih ljudi kojima, zarad profita moćnih kompanija, stvarno izlečenje od bolesti može biti uskraćeno.
Zato je možda pravi trenutak da se podsetimo na priču koja je punila američke medije šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada je američki biohemičar Ernst. T. Krebs mladji, predstavio svoju teoriju o uzrocima nastanka raka i mogućnostima njegovog lečenja.
Tvrdnja dr Krebsa da je rak samo posledica hroničnog poremećaja u metabolizmu koji nastaje nedostatkom vitamina B17, koji se nalazi u košticam skoro svih polodova iz familije ruža (kajsija, breskva, trešnja, višnja, jabuka, kruška…) naišla je na žestoke napade američke Administracije za hranu i lekove (FDA), a preko koje su uticaj vršile moćne multinacionalne farmaceutske kompanije.
Problem je bio nemogućnost da se pročišćeni Krebsov vitamin B17, pod nazivom “Laetril”, patentira i skupo prodaje.
Naime, rak kao uglavnom “neizlečiva bolest” čije samo otkrivanje kod mnogih izaziva paničan strah i nagoni ljude da ne štede novac u pokušajima da sebi bar malo produže život, za farmakoindustriju pravi je zlatni rudnik.
Oko 200 MILIJARDI dolara godišnje troši se na istraživanja o nastanku raka, na lečenje uz pomoć citostatika i ostalih skupih medikamenata, zračenja, hirurške tretmane, itd. Američko “Društvo za borbu protiv raka” je najbogatija neprofitna organizacija u svetu. Mnoge žrtve ove “opake bolesti” zaveštavale su, i dalje to čine, čitavu imovinu ovoj organizaciji, verujući u njene iskrene napore da bolesti stane na put i konačno pronadje famozni lek. O naporima miliona obolelih širom sveta koji grozničavo pokušavaju da stignu u prestižne i skupe američke klinike, specijalizovane za rak i dobiju najbolji (i najskuplji) tretman, ne treba ni govoriti. I naši su mediji puni apela za novčanom pomoći unesrećene dece i mladih ljudi.
Tobožnji napori da se lek protiv raka pronadje potiču još iz vremena Ričarda Niksona, koji je borbu protiv raka proglasio za strateški cilj SAD, odvajajući iz državnog budžeta ogromna sredstva za istraživanja.
Ali, ništa se na tom planu epohalno nije dogodilo. Milioni ljudi i dalje umiru od raka, a broj obolelih se alarmantno povećava. Amerikanci su u medjuvremenu otišli na Mesec, poslali letilice na Mars, do Jupitera i Saturna, klonirane su mnoge životinje, napravljena genska karta čoveka, učinjene ogromne tehnološke inovacije, ali lek protiv raka nije pronadjen. Kako je to moguće?
Jednostavno. Ako bi se rak mogao izlečiti, ili čak prevenitvno suzbiti, čitav biznis od 200 MILIJARDI dolara i armija zaposlenih na tome, propali bi. Broj ljudi koji od raka živi, veći je od onog koji umire. Zato je logično da onaj ko ostvaruje ovu dobit, učini sve kako bi svoje tržište zaštitio. To čini takozvana kanceromafija.
Dvostruki nobelovac dr Lajnus Pauling je čak javno izjavio: “ Svako treba da zna da je većina istraživanja o raku obična prevara…”.
Štaviše, zna se za nekoliko veoma uspešnih terapija, koje su sve suzbijene upravo od strane kanceromafije. Jedna se zasnivala na korišćenju radiotalasa odredjene frekvencije koji su ubijali maligne ćelije (naprava Rajmonda Rajfa), dok su ostale terapije uglavnom počivale na lekovitom bilju. Svi koji su imali rezultate u borbi protiv raka završili su na sudovima, nakon što su ih bankari iz Vol Strita prethodno obišli i pokušali da dobiju ekskluzivna prava za patent. Kad im to nije pošlo za rukom ili im se posao jednostavno nije isplatio, stvari su zataškane, a laboratorije i klinike zatvorene.
Terapija vitaminom B17, odnosno “Laetrilom”, bila je najviše osporavana. Ovaj alternativni lek prikazan je kao “otrovan i opasan”, baš kao i jedenje koštica od kajsija, a teorija doktora Krebsa kao “šarlatanstvo i prevara”.
Svi glavni američki mediji su, iako je B17 zvanično prihvaćen kao vitamin (1952.), odmah objavili zastrašujuću priču o jednom bračnom paru iz San Franciska koji se otrovao cijanidom jedući gorke bademe iz kajsije. Iako njihova imena nikada nisu objavljena, a nekoliko radoznalih nezavisnih novinra bezuspešno nastojalo da otkrije šta se zapravo dogodilo, priča je obišla svet i od tada potiče verovanje da su koštice kajsije otrov.
Nije pomoglo ni to što je Dr Krebs sam sebi, šezdesetih godina pred brojnim novinarima, ubrizgao veliku dozu “Laetrila” i ostao živ. Umro je 1996. u devedesetoj godini.
Način kako su se SAD borile protiv ovog alternativnog leka, upravo pokazuje sistem funkcionisanja društva baziranog isključivo na profitu i lobijima. Naime sva istraživanja koja su vršena na “Laetrilu”, radjena su tako da dokažu da je otrovan. Ni jedno istraživanje koje bi pokazalo njegovu efikasnost nije radjeno.
Kako su farmaceutske kompanije značajni finansijeri predizbornih kampanja američkih političara, i državna Administracija za hranu i lekove (FDA) lako je potpala pod njihov uticaj. Tako FDA za svako odobrenje za upotrebu nekog leka traži veoma skupa i temeljna istraživanja. Ona traju po nekoliko godina, podnose se obimni elaborati na hiljadama stranica i to kreatora novog leka košta i po nekoliko stotina miliona dolara. Kompanija koja ovo može da plati ima mogućnost da lek patentira i zaštiti svoje ekskuluzivno pravo na prodaju, pa se ovako skupo istraživanje samo tako i isplati. Ako se ne može ekskluzivno prodavati, nema istraživanja, nema leka. A ko može imati isključivo pravo na ono što dolazi iz prirode, koštice kajsije na primer?
Dr. Ričard Krout iz FDA još 1982. javno je izjavio da ON nikada nije i nikada neće odobriti za upotrebu lek nekog pojedinca, već samo velike farmaceutske kuće sa neograničenim finansijama.
Ulog za novi lek je praktično najmanje 100 miliona dolara. Tako, u slučaju “Laetrila”, koji se Krebs sinteteizovao iz koštica kasjije, zapravo nikada nije vršeno ni jedno ozbiljno istraživanje, a FDA je naložila da se na “Laetril” stavi etiketa -otrovan. A Amerikanci, poznato je, veruju svojoj vladi i medijima.
Kako bi pred javnošću bili još ubedljiviji najpoznatija američka bolnica i institut za rak Sloan -Ketering je svojim neprikosnovenim autoritetom, odlučila da angažuje vrhunske svetske stručnjake koji su se bavili proučavanjem raka. Pošto su njihovi nalazi u vezi delovanja “Laetrila” bili ohrabrujući, bolnica je falsifikovala njihove izveštaje, a Ralf Mos, zadužen ispred bolnice za odnose sa javnošću morao je da predstavi laž. Mos je to odbio, i dobio je otkaz. Od tada se bavi pisanjem o kanceromafiji.
Najveći donatori i zaštitnici Sloan-Ketering Instituta za rak su kompanije koje zapravo snabdevaju ovu bolnicu lekovima za hemoterepiju i ostalim antikancerogenim medikamentima. Ako se vidi ko su članovi Upravnog odbora Instituta bili u to vreme (1954.), mogu se lako uočiti bankari iz Vol Strita, poput Rokfelera, Morgana, predstavnici General Motorsa, Američke komisije za atomska istraživanja, moćnih hemijskih kompanija i drugi.
Danas, kompanija Bristol-Majers troši preko jedne milijarde dolara godišnje na istraživanja raka i spravljanje novih lekova. Bristol - Majers snabdeva pola sveta lekovima za hemoterapiju. Članovi upravnog odbora ove kompanije istovreveno su i na čelnim funkcijama u američkom Nacionalnom institutu za istraživanje raka (NCI). Na primer: Pol A. Marks je predsednik Izvršnog odbora u bolnici Sloan -Ketering i istovremeno direktor moćne kompanije Fajzer (Pfizer), koja proizvodi lekove koji se koriste u hemoterapiji. Džejms Robinson je član upravnog odbora Sloan -Keteringa i direktor Bristol- Mejersa. Sve to je razlog zašto su Sloan- Ketering bolnica, Nacionalni institut za rak (NCI), Društvo za borbu protiv raka (ACS), Američka medicinska asocijacija (AMA), kao i Administracija za hranu i lekove (FDA), uključeni u borbu kojom se štite interesi profitera na ovoj bolesti. Milioni ljudskih života nisu značajni, koliko je značajan profit.
O radu ove kanceromafije pisao je detaljno u svojoj knjizi “ Svet bez raka” Edvard Grifin još 1974.
U Australiji su primenili sličnu tehniku, a poznato je da je australijski premijer Džon Hauard podržan upravo iz bankarskih krugova Vol Strita. Prodaja “Laeterila” je zvanično zabranjena, ali ako neko baš želi da ga koristi, državna Služba za lekove (TGA) za svaki poseban slučaj može odobriti dozvolu za uvoz. Da nekom ne bi palo na pamet da sam pravi lek, prodaja koštica od kasjije je zabranjena, a kajsije se u supermarketima prodaju očišćene.
Ali slučaj izvesnog Džejsona Dejvida Vejla, iz Njujorka dostigao je “komični” vrhunac u radu kanceromafije.
Vejl (34) se od svoje 18 godine lečio od raka. Koristio je samo prirodne lekove, i to posebno koštice od kajsije, kako mu je navodno, Bog sugerisao porukom u Bibliji. Tako je Vejl odlučio da svoje, kako on tvrdi, uspešno izlečenje podeli sa drugim sapatnicima u SAD. Osnovao je sopstvenu firmu preko koje je, i putem Interneta, prodavao koštice od kasjije, propagirajući teoriju dr. Ernsta. T . Krebsa. Zaradio je oko 500 000 dolara, kada ga je FDA tužila što “medju bolesnima širi lažnu nadu” pričom o “lažnom leku” (Laetrlu), prodaje “visoko toksičan” proizvod (koštice od kajsije) i tako zaradjuje pare na tudjoj nesreći(!)

Vejl je osudjen na 63 meseca zatvora i potom još tri godine nadzora. U presudi se doslovce kaže: “Nema naučne potvrde da Laetril nudi bilo šta osim lažne nade za obolele od raka, navodeći ih da ga koriste umesto da pristrupe konvencionalnom medicinskom tretmanu što pre”. FDA komesar Dr Lester Kroford još naglašava:” Ovim šaljemo snažnu poruku da nećemo tolerisati marketing falš medicine”
Vejlu je zabranjeno da se ikada više bavi preko svoje firme tim poslom. Firma se zvala “Hrišćanska Braća”.
Ipak, Vejl se, dok služi kaznu preko svog Internet sajta i dalje bavi promovisanjem vitamina B17, pitajući se zašto se FDA toliko zalaže za “konvencionalno lečenja” koje podrazumeva zapravo spaljivanje ćelija zračenjem i hirurgiju koja ljude sakati, a zabranjuje svako aleternativno lečenje kojim neko pokušava sebi da pomogne. Za Vejla i njegove pristalice ovo je najbolja potvrda kako u Americi vlada kanceromafija. Da li se ovako društvo stvara i u Srbiji? Da li po tome što su lekarske usluge postale nedostižne za najjveći broj gradjana već ličimo na američko “napredno” društvo, očišćeno od hrišćanskog milosrdja? Da li strane donacije koje dolaze iz farmako-biznisa u naše klinike imaju za cilj od domaćih klinika načine promotere svojih terapija? Da li će i u evro-atlantskoj Srbiji krenuti uskoro kampanja protiv alternativne medicine koja će biti proglašena nadrilekarstvom?
Ako se to desi, bar oni koji su ovo pročitali znaće šta je razlog.

ŠTA JE LAETRIL?
Laetril (laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside) je farmakološki naziv za nitriloside (Beta-cijanoforične glikozide) koje je 1950. otkrio biohemičar Ernst. T. Krebs i izolovao ih kao kristal Amigdalin. Da se radi o vitaminu B17 zvanično je prihvaćeno 1952.
Nitrilosidi se nalaze u preko 800 biljaka od kojih su mnoge jestive.
Po njegovoj teoriji, nedostatak u ishrani ovog vitamina, pristuan je sve više kod savremenog civilizovanog čoveka, koji je odavno prestao da se hrani ovim biljkama, i prešao na ishranu pšenicom, koja ove nitriloside nema. B17 je jedini iz kompleksa B vitamina koji se ne nalazi u pivskom kvascu.
Veštačkim rasejavanjem raznih biljnih kultura tamo gde nikad nisu rasle, i domaće stoka danas pase travu u kojoj su samo tragovi nitrilosida. Tako je danas civilizovan čovek višestruko uskraćen za ovaj vitalni sastojak. To je dovelo do hroničnog poremečaja metabolizma kod mnogih.
Ovako oslabljen organizam ima i sve slabiji imuni sistem, pa je podložan dejstvu raznih “kancerogenih elemenata”, koji deluju kao “okidač” i dovode do umnožavanja odredjenih ćelija organizma (tropoblastnih).
Avitaminoza je generacijama sve veća jer se sve više jede veštačka hrana I “fast fud “, baš kao što je i “kancerogenih okidača” sve više.
Savremena medicina, medjutim, ne leči poremećen metabolizam već samo manifestaciju bolesti, a to je, po dr Krebsu, tumor (čiju pojavu on uporedjuje sa “skorbutom” ili “pelagrom” i drugim avitaminozama). Tumor se hirurški odstranjuje, okolne ćelije se zračenjem uništavaju, hemoterepijom se unose novi otrovi u organizam, i on praktično gubi bitku.
Laetril, B17, Amigdalin (sve označava isto) kada se daje obolelima od raka , pre nego što su ćelij spaljene zračenjem, ima po mnogim lekarima u svetu pozitivan efekat.



KAKO SE UNIŠTAVAJU ĆELIJA RAKA?
U molekuli B17 nalazi se cijanid, koji se u organizmu oslobaja samo na mestu gde se nalazi maligna ćelija, jer je ona bogata jednim enzimom (beta glikozidazom) koji reaguje sa cijanidom stvarajući vrlo otrovno jedinjenje hidrocijanid (HCN). Tako se ćelija raka truje. Ovaj enzim se u ostalim delovima tela nalazi u izuzetno malim količinama, pa praktično ne dolazi do trovanja čitavog organizma, kao što to FDA u svojoj propagandi tvrdi.
Cijanid se inače nalazi i u vitaminu B12, pa se on ipak nalazi u slobodnoj prodaji u Americi.
Teorija dr Krebsa je zahvaljujući Internetu, od 1999. ponovo dobila sve veći broj pristalica u Evropi. Osnovana su brojna društva koja je brane, a privatni distributeri nude Laetril, (Amigdalin ) preko Interneta.
Privatnih klinika i lekara koje upražnjavaju ovakav vid lečenja raka, sve je više, iako je terepija praktično veoma jeftina i neprofitabilna. U Evropi su lekarska etika i ljudski život ipak sačuvali svoju vrednost.
I u Australiji je jedna privatna klinika “Fontana života” pre godinu dana počela da koristi B17 u lečenju raka.
SAD su, medjutim, još zatvorene pa hiljade Amerikanaca svake godine odlazi u Meksiko u privatnu kliniku “Oaza nade”.
Čak i Internet sajt kojim je jedna nevladina oganizacja pokušala da propagira ovaj lek u Americi, zabranjen je. Sajt je sada na serveru u Evropi u britanskom domenu.


IZVORI VITAMINA B17
Najveća koncentracija B17 vitamina je u gorkim bademima, u košticama jabuke, kajsije, nektarine, kruške, šljive, trešnje, limuna, kupina, malina, jagoda itd. Nalazi se u braon pirinču, prosu, lanu i mnogim tropskim biljkama, posebno tropskoj kasavi. Ima ga u skoro svim košticama iz familije ruža.

Ivona Živković



Ricard Nikson 23. decembra 1971. objavio je RAT KANCERU.
To je preko noci ojacalo institucionalni aparat koji je dobio ogromna sredstva iz drzavnog budzeta da pokrene "prava istrazivanja". Bio je to odgovor drzave na pojavu alternativnih lekova kao sto je bio Laetril.

http://www.srpskenovineogledalo.co.yu/, br.47

www.srpskoogledalo.co.yu