DA LI SE LEK PROTIV RAKA PRIKRIVA?/ TREĆI DEO

TREĆI DEO

DA LI SE LEK PROTIV RAKA PRIKRIVA? (3)



KAKO IZGLEDA LEČENJE RAKA VITAMINOM B17 (LAETRILOM)


Piše: Ivona Živković


Priča o vitaminu B17, koji je sintetizovan pod farmakološkim nazivom »Laetril« ili »Amigdalin« (o čemu smo pisali u prošlim brojevima), izazvao je, razumljivo, veliko interesovanje čitalaca. Najčešća pitanja su gde se »Laetril« (Amigdalin, B17) može nači i koje klinike u svetu ga koriste.
Svima koji žele da »Laetril« nabave, navodimo neke adrese i telefone koji će im pomoći u tome. Ali, pre nego što posegnete za naručivanjem i kupovinom »Laetrila«, molimo vas da pažljivo pročitate ovaj tekst kako napori onih koji već boluju od raka ne bi bili uzaludni, a nada izneverena.
Prvo što traba znati je: LAETRIL NIJE NIKAKAV ČUDOTVORAN LEK. Takav lek za rak ne postoji, ne zato što je rak neizlečiv, već zato što je pojava kancera, po teoriji dr. Krebsa, posledica ukupnog poremećaja metabolizma, a tumor samo jedna vidljiva manifestacija tog poremećaja koja počinje na jednom organu, a zatim se širi na čitav organizam. »Laeteril« (vitamin B17) samo je JEDAN HRANJIVI SASTOJAK, čijim se unošenjem, rak ne povlači automatski.
Da je pojava raka vezana za ishranu, odavno je mnogima poznato, ali šta je tačno karika koja nedostaje i dalje se zvanično ne zna ili se prikriva(!) Po teoriji dr. Krebsa ta karika je vitamin B17. Ali, samo uzimanjem vitamina B17 ništa se ne može postići, ako se istovrmeno i drugi neophodni elementi u organizmu ne dovedu u metabolički balans.
Ovo je u lečenju raka najvažnije jer su svi biohemijski procesi u organizmu medjuzavisni. Da bi vitamini delovali (bilo koji) mora biti dovoljno lučenje enzima koji te vitamine razgradjuju i sprovode u sva tkiva. Da bi se enzimi lučili u dovoljnoj meri moraju biti stimulisani nekim drugim hranjivim sastojcima, koji se takodje moraju uneti u organizam. Ceo ovaj sistem je kompleksan, kompatibilan i prirodno definisan. Svako narušavanje ovog sistema (na primer genetskim modifikovanjem biljaka koje su prirodna ljudska hrana) proizvodi lančanu reakciju. Tako smo već naveli da su u Australiji genetski modifikovali detelinu koju su pasle ovce i eliminisali iz nje upravo nitriloside tj. Vitamin B17.
Tako, ma kolike doze “Laetrila” se uzimale, on se neće korisno razgradjivati ako u organizmu nedostaju pankreatski enzimi koji mogu da rastvore opnu maligne ćelije ili neki minerali. Posebno je važan cink. Cink vrši transport nitrilosida kroz tkiva. Kod davanja injekcija “Laetrila” za prodiranje kroz tkivo neophodan je i dimetil-sulfooksid (DMSO). U terepiji se daju i velike količine vitamina C, kao i emulzionisani vitamini A i E, a posebno vitamin B15. Daju se su i neki drugi minerali i antioksidanti.
U svojoj klinici »Laetrilom« doktori Krebs, Hans Niper i Filip Benzel preporučuju da idealna enzimska kombinacija za delovanje »Laetrila« sadrži: Pancreatin (1250mg); Papain (150mg); Bromelain (150mg); Trypsin (125mg); Lipase (50mg); Amylase (50mg); a-chymotrypsin (45mg); Rutin (100mg); sirov koncentrat telećeg timusa (55mg); Zinc gluconate (10mg); Super oxide dismutase (50mcg); Catalase (200 jedinica); L-Glutathione (10mg);
Ovo navodimo samo da bi se videlo koliko su delovanja i samih enzima medjuzavisna, a njihova idealna kombinacija sa drugim vitaminima važna kako bi se maligna ćelija što bolje napala. Zato je važno da se terapija »Laetrilom« (iako je on sam potpuno netoksičan i u slobodnoj je prodaji, osim u SAD i Australiji) obavlja pod nadzorom lekara koji ima sa njim iskustva u terapiji.
U tretmanu raka “Laetrilom” u klinici “Oaza nade” u Meksiku, gde je 35 godina sprovodi poznati dr Kontreras, koristi se i hrskavica ajkule. Zašto? Ajkule su najzdravija bića na planeti. Imune su praktično na sve bolesti koje čovek poznaje. Veruje se da je skelet ajkule najodogovorniji za ovakav imuni sistem. Po doktoru Kontrerasu ajkulina hrskavica blokira rast krvnih sudova smanjujući vitalnost kanceroznog tumora. Ajkulina hrskavica stimuliše proizvodnju antitela i podupire čitav imuni sistem. Ovaj netoksični element koristan je i kod lečenja raznih zapaljivih procesa, reumatizma i oseteoartritisa. Korišćenje ajkuline hrskavica je kontraindikovano sa trudnoćom i dojenjem što, takodje, treba napomenuti.
Mnogi uzimaju vitamin B17 u prirodnom stanju, preventivno ili kao dodatak terapiji. Najčešće se uzimaju gorki bademi iz koštice kajsije.Verujući da što više pojedu koštica brže će se izlečiti, neki dožive i trovanje cijanidom koji se u gorkom bademu nalazi. Badem koji nije gorak nema cijanida, što znači da nema vitamina B17 u sebi. “Latreil” je ipak manje toksičan od šećera i čak 21 put manje toksičan od aspirina. Sa druge strane, svi klasični lekovi, koji se koriste u terapiji raka, izuzetno su otrovni.
Evo kako cijanid iz vitamina B17 (Laetrila) funcioniše. Rak voli šećer, a cijanid u koštici kajsije je okružen šećerom. Rak jede šećer i truje se cijanidom. Zato je jako važno da se ćelije raka navedu da jedu samo šećer sa cijanidom. Unošenje svakog drugog šećera u organizam za vreme lečenja treba eliminisati. To znači ne jesti ni krompir koji je bogat karbohidratima koji se pretvaraju u šećer. U protivnom ćelije raka će se slatko hraniti, ali se neće trovati. Naprotiv, još bolje će napredovati.
Kod preventivnog uzimanja tableta “Laetrila” od 500 mg
efekat se pojačava ako se uzima i 5 do 7 koštica kajsija dnevno jer se u košticama nalaze i drugi vitamini, minerali i enzimi, koji će se aktivirati i pomoći “Laetrilu” da se u telu asimiluje. Najbolje je zapravo jesti čitavu kajsiju, a badem iz koštice prethodno dobro sažvaketi. Ne gutati ceo.
Proteolitski enzimi vare proteinski omotač oko kancerozne ćelije i omogućavaju cijanidu da bude “svaren”. Tablete ovih enzima treba uzimati tri puta dnevno (3 do 6) na prazan želudac. Jedna ili dve tablete se mogu uzeti sa hranom kako bi se pomoglo u svarivanju i redukciji toksične nesvarene hrane.
Sve su ovo trikovi koje koriste lekari u lečenju raka uz pomoć “Laetrila”. Čitava ova metabolička terapija se vrši u dve faze, od kojih prva traje 21 dan, a druga još tri meseeca. Ali, to je samo deo terapije.
Sa druge strane, pošto kao »okidači« za umnožavanje kanceroznih ćelija služe razne kancerogene materije, a one su u vidu raznih civilizacijskih dostignuća, potrebno ih je potpuno eliminisati iz organizma. Zato za vreme lečenja treba potpuno obustaviti unos svih »kancerogenih okidača« ili ih svesti na najmanju moguću meru. To znači: izbegavati namirnice životinjskog porekla, a potpuno isključiti slanine, šunku, preeadjevine itd. Izbegavati hranu koja je zamrznuta i konzervirana i hranu sa veštačkim aditivima. Izbegavati sve što sadrži beli fluor i fluorisanu vodu (fluorid uništava enzime), so, ili beli šećer i veštačke zasladjivače (koji su izuzetno opasni). Ne jesti ribu prženu u ulju, već samo kuvanu i pečenu. Od sokova uzimati što više sveže cedjenog voća i povrća. Šest do osam čaša vode. Alkohol, duvan, kafa, sedativi, analgetici, moraju se isključiti. Najmanje tri sata dnevno treba provesti na suncu, bez naočara sa zaštitnim UV filterima. Što manje vremena provoditi na veštačkom svetlu, osim pod onim koje ima ceo spektar boja, kao fluorescentne cevi. Izbegavati gledanje televizora kao i korišćenje losiona, toksičnih lakova za kosu, antiperspirant dezodoransa, karmina, maskara, pomada itd. Jednostavno, prilagoditi se životu čoveka iz prirode.
Najzad, ono što će svakog obolelog od raka dovesti u nedoumicu je: da li prvo primeniti alternativnu terapiju sa »Laetrilom«, ili prvo probati sa klasičnim lečenjem, koje nudi takozvana ozbiljna medicina. To je svakako hamletovska dilema, jer ako se prvo krene sa hemoterapijom, operacijama, citostaticima, zračenjem, transplantacijom ćelija..., i sve se pokaže nesupešnim, ostaju prirodni lekovi, za kojima većina i poseže tek na kraju. Ali, problem je što su tada mnoge zdrave ćelije već uništene, organizam trajno osakaćen i oslabljen, i još više toksikovan. Alternativna prirodna lečenja, logično, tada više ne daju rezultate.
Sa druge strane, savetovati nekome da prvo krene sa alternativnim lečenjem (npr. Laetrilom), riskantna je preporuka, jer će u slučaju neuspeha većina lekara reći: »zakasnili ste«.
Kako odlučiti?
Antički filozof Sokrat učio je svoje učenike da se u potragu za istinom može krenuti samo onda kad se dovede u pitanje neko verovanje koga smo se do tada čvrsto držali. Savremena propagnda danas, putem medija, čini upravo suprotno, namećući odgovore pre nego što ljudi i pomisle da nešto pitaju. Tako je najveći deo čovečanstva prestao da misli i postao potrošačka masa koja se ponaša u skladu sa reklamnim preporukama i informacijama iz medija. Navikli smo da drugi misle i istražuju za nas. Ni u vreme Sokrata (koji je nateran da popije čašu otrova) ni danas, onima koji pokušavaju da misle svojom glavom, nije lako.
Na osnovu onoga što je o »Laetrilu« već napisano, svakome stvorenom od prirode (i boga), ostaje da sam razmisli i odluči kako će svoj život očuvati. A za to odlučivanje čoveku je i podaren mozak. Treba ga samo napuniti informacijama i »uključiti«. Samo takav život je i dostojan čoveka.



ANTRFILE:

1. Najpoznatija svetska klinika “Laetrilom” obavlja se u Meksiku u Tijuani(na samoj granici sa SAD u Kaliforniji), u bolnici “Oaza nade”. Vode je dr. Ernesto Konteras i dr Harold Maner. Pošto je u SAD “Letril” zabranjen Amerikanci hrle ovde. Adresa je: “Oasis of Hope Hospital”,P.O. Box 439045, San Ysidro, California 92143 USA
Predsednik: Dr. Francisco Contreras
Direktor: Daniel Kennedy


2. Tablete “Laetrila”(Amigdalina), koštice od kajsija, prateći enzimi, emulsionisani vitamini A i E, kompletni protokoli Prve i Druge faze lečenja koje primenjuje dr. Konteras (uključujuči i način ishrane u kućnoj terapiji) i svi ostali proizvodi, mogu se dobiti na adresi u Velikoj Britaniji:
The Vitamin Service, LTD; 8 Madeira Avenue, Leigh-on-Sea, Essex, SS9 3EB, United Kingdom.
Naručivanje je moguće i preko interneta na www.vitserve.com
telefon: +(44) 1702 470 923; fax: +(44) 1702 471 475
E-mail: supplies@thevitaminservice.com
Cena jeddnog pakovanja “Laetrila” od 100 tableta po 500mg je 95USD, a od 100 mg 27USD. Ampule za injekcije su oko 100 dolara, DMSO solucija 15 USD. Koštice od kajsije 2x460 grama oko 36 funti. Na sve ovo plaća se poštarina, a prihvataju se skoro sve medjunarodne platne kartice.

3. U SAD se može kupiti “Lateril” sa etiketom “OTROVAN”, njegova upotreba u lečenju je zabranjena.
American Media/ Reality Zone; PO Box 4646
Thousand Oaks, CA 91359 USA
Internet adresa: www.realityzone.com
Telefon za narudžbe: (805) 498-2333 I (800) 595-6596
Fax (805) 498-4868
E-mail: info@realityzone.com
Ovaj servis nudi veliki izbor knjiga, brošura, audio i video kaseta kao i kuvare za pravilnu ishranu i potrebne vitamine i ostale prorodne preparate.

3. U Australiji se može kontaktirati klinika “The Fountain of Life” i dr. Michael Tait. Tel. 617-5574-5144 ; Fax 617-5574-5844E-mail mail@drmichaeltait.com ili drmtait@thefountainoflife.ws
Adresa: 41/232 Napper Rd, Arundel,Gold Coast, Queensland, Australia

4. Za sve ostale informacije o vitaminu B17 pogledajti i Internet sajt: www.worldwithoutcancer.org.uk
E-mail: info@worldwithoutcancer.org.uk
Telefon u Velikoj Britaniji je:(+44) 01702 480934
Na ovom sajtu, mogu se preuzeti besplatne brošure u kojima se detaljno objašnjava način delovanja Laetrila. Svi materijali su na engleskom, a njihova distribucija je SLOBODNA I POŽELJNA.


5. I u Evropi postoje privatne klinike koje sve više primenjuju terapiju vitaminom B17, a informacije o njima se mogu dobiti na već navedenim adresama.




Tekst je objavljen u nedeljniku “Svedok”, u martu 2005.

www.svedok.co.yu

ZAŠTO OPET NIJE BILO CUNAMIJA?

ZAŠTO OPET NIJE BILO CUNAMIJA?

Piše:
Ivona Živković

Dešavanja u regionu Indijskog okeana, a posebno oko ostrva Sumatra, poslednjih nekoliko meseci zaista su mistična i zabrinjavajuća. »Mistika« (po nekima to uopšte nije), uočljiva je kako u prirodnim fenomenima, tako i u političkim aktivnostima. Sve zajedno čini mozaik koji će možda surovo obeležiti čitav 21 vek.
Pogledajmo redosled dešavanja.
Najpre je 18.decembra prošle godine stanovnike Džakarte, glavnog grada Indonezije (države smeštene na velikom broju vulkanskih ostrva Majalskog arhipelaga) u predvečerje panično uznemirilia serija jakih ekspolozija. Lokalni servisi(globalnih) medijskih mreža odmah su upozorili na mogućnost terorističkih napada koji su navodno bili u pripremi za katolički božić. Po saopštenjima lokalne policije, takve aktivnosti nisu primećene. Gradjani su , medjutim, javljali da su na nebu videli svetleće objekte kako velikom brzinom padaju na zemlju. Ali nigde na zemlji nije otkriven trag nečega što je palo.
Radari indonežanske vojske, doduše, registrovali su neidentifikovani leteći objekat koji je ogromnom brzinom pao na zemlju. NASA je ubrzo izdala i zvanično saopštenje da je u pitanju uobičajen meteorski pljusak u tom području i da nema razloga za paniku. Konačno, i indonežanska vojska je ovo potvrdila, ubedjujući gradjane da nije eksplodirala nikakva nepoznata letilica.
Već 26. decembra ostrvo Sumatru i priobalje još 10 zemalja u regionu Indijskog okeana zadesio je razorni plimni talas – cunami. Ovaj prirodni fenomen, medjutim, nikada se ranije nije pojavljivao u Indijskom okeanu. Samo dvadeset dva minuta pre nego što će talas visok dva metra udariti o obale Sumatre, na ostrvu se osetio potres u trajanju od 13 sekundi. Po merenjima indonežanskog geofizičkog instituta iznosio je 6,4 stepena Rihterove skale. Epicentar je lociran u području 246 kilometara jugoistočno od provincije Aceh, koja se nalazi u severozapadnom delu Sumatre.
Nakon razornog cunamija, koji je u čitavom regionu ubio najmanje 217 000 ljudi, poštedevši samo američku vojnu bazu Dijego Garsija, udaljenu od epicentra 3.500 kilometara jugozapadno, svi globalni mediji počeli su sa aktivnim izveštavanjem o ovoj elementranoj katastrofi. Medjutim, podaci o epicentru potresa u ovim medijima pomereni su 400 kilometara severnije, a promenjena je i jačina potresa. Kao podaci navodili su se isključivo oni koje je dostavljala američka NOAA (Nacionalna Okeanska i Atmosferska Administracija) na Havajima. Oni su autoritativno rekli da je potres bio 8 stepeni po Rihteru. Ali, vrlo brzo su se korigovali, tako da je intenzitet zeljotresa u novom izveštaju povećan na 8,5.Korekcije su nastavljene i dalje i to stalnim povećavanjem snage zemljotresa, 8,9, pa 9, i u konačnoj verziji čak i 9,3. Ispalo je tako, da zemljotres od 6,4, zbog cunamija koji je usledio nije bio dovoljno jak, pa su indonežanska merenja odbačena.
O posledicama se uglavnom zna.
Ne sumnjajući u to šta se stvarno dogodilo, mnogi naučnici širom sveta, upućeni samo na bombastično izveštavanje globalnih ( i najbolje informisanih medija) odmah su pohrlili da na lokalnim medijima širom planete stručno tumače fenomen cunamija i ono što se upravo u Indijskom okeanu odigralo. Priča je uveravala da je uzrok potresa i pojave cunamija pomeranje (odnosno sudar) tektonskih ploča. Zapravo indoaustralijska ploča podvukla se još malo(kako to hiljadama godina već čini) pod evroazijsku. Pominjano je čak i koliko je ta subdukcija iznosila. Kako je to tako brzo izmereno niko nije pitao. Ni to kako je globalni sistem informisanja tako dobro obavešten kada se još niko tog trenutka nije spustio pod vodu, obišao područje, izmerio pomerenja itd, nije bilo predmet sumnji.
Jednostavno, pokazalo se da i naučnici veruju televiziji. Jer njima informaciju verovatno daje uvek neki super-naučnik koji sve zna. CNN ga samo pozove i čitav svet to što ON kaže prepričava. A »super-naučnik« za pomeranje tektonskih ploča i pojavu cunamija objasnio jeda se podizanjem jedne tektonske ploče, automatski podiže i nivo vode, koji se onda prelije u pravcu one spuštene i krene ka obali kao cunami talas. Deluje logično, zar ne? Da li je baš tako?
Neki sumnjičavci, koje globalni mediji nikada ne zovu da daju naučna objašnjenja, pozvali su se, ipak, na Arhimedov zakon tvrdeći da se nivo vode podiže samo kada se u vodi pojavi neka nova masa. To može biti u slučaju udara asteroida, ili izbijanje magme iz podvodnog vulkana, ili podvodnom eksplozijom razorne nuklearne bombe. Samo spuštanje jedne i podizanje druge ploče, ako su obe već pod vodom, po Arhimedu, ne podiže nivo vode, jer nema nove zapremine koja bi istisnula postojeću količinu tečnosti. Da li je Arhimed pogrešio?
Psiholozi,kažu da današnji ljudi veoma glatko i nekritički usvajaju skoro sve što čuju preko medija, a posebno ako im se to i animacijom pokaže kao moguće. A animacija je o podizanju vode bilo na pretek. Takodje, staro i osnovno pravilo igranog filma, kaže: ništa u filmi ne mora biti logično, važno je da deluje uverljivo. Tako su Švarceneger, Stalone i Vilis jednostavno nepobedivi. Dakle, globalni mediji su rekli da se nivo vode podigao, nacrtali to, animirali i Arhimedov zakon više ne važi.
Tri meseca nakon cunamija, 28. marta Sumatra se ponovo zatresla, i epicentar potresa je bio na istom mestu. Ovoga puta izmereno je »samo« 8,7 stepeni Rihtera. Najviše je pogodjeno ostrvo Nijas, ali panika je svuda. Za razliku od decembarskog potresa (9.3), kada rušenja solidnih gradjevina nije bilo, u martu se na (8.7) ruše. A kako znamo da se u prošlom potresu nije rušilo? Pa, to se jasno vidi na snimcima. Gradjani su sa krovova zgrada, sa mostova, i sa terasa neoštećenih hotela gledali cunami kako dolazi i sa prozora hotelskih soba snimali vodu kako nadire u prizemne prostorije hotela. Najveći je ipak bio strah od cunamija koji su svi očekivali.
Ali, u martovskom potresu cunamija nije bilo. Sada su se tektonske ploče, iako na istom mestu, valjda tako podvukle da se nivo vode nije podigao (?)
Ipak, pojavilo se nešto drugo umesto cunamija. Čak dva vulkana su se aktivirala. Prvo je počeo da se puši i izbacuje pepeo Talang na Sumatri, a pre nekoliko dana i Tankuban Perahu na ostvu Java, blizu Džakarte. Deo stanovništva u podnožju Talanga je prestrašen i evakuisan, a ostali čekaju šta će vlasti i naučni da im kažu.
Važno je, medjutim, reći, da je aktiviranje vulkana uvek pratilo subdukciju tektonskih ploča u ovom regionu. A cunami - nikad. Razlog je što kada se dve tektonske ploče u Sumatranskoj brazdi, gde je najveća zona tenzije, podvlače jedna pod drugu , aktivira se i velika Sumatranska pukotina. Ova pukotina dugačka je preko 1900 kilometara i proteže čitavom dužinom ostrva. Na ovoj pukotini nalazi se najveći vuklanski pojas na Zemlji. Konvergencijom ove dve tektonske ploče, indoaustralijska ploča ponire duboko u magmu, i stene se vremenom tope. Tako se stvara višak magme koja izbija kroz sumatransku pukotinu, i to je vatreni pojas sa najvećim brojem aktivnih i najopasnijih vulkana na Zemlji. Tu se nalazi i supervulkan Tambora, čija je erupcija pre 70 000 godina skoro iskorenila ljudsku vrstu. A tu je i najveći ugašeni vulkan Toba, čije je grotlo danas ispunjeno vodom. Okolina svih vulkana je najplodnija zemlja puna života i raj je za turiste čitavog sveta. I to je Sumatra - raj i pakao istovremeno.
Samo, ako je 28. marta bio pravi sudar tektonskih ploča, kakav geolozi u ovom području godinama opisuju, šta se onda dogodilo 26. decembra prošle godine? Šta je zaista podiglo nivo mora?
Globalni mediji, medjutim o ovom drugom, pravom, potresu izvešavali su rutinski. Baš kao i o vulkanim, koji su tek počeli da izbacuju pepeo. Kao da ih osim cunamija ništa više nije zanimalo.
Ipak, još nešto ih nije zanimalo.
Već nakon 24 časa u region pogodjen potresom krenula je »humanitarna pomoć«, predvodjena američkim najelitnijim vojnicima pod punom ratnom opremom, brodovima opremljenim krstarećim raketama i amfibijskim vozilima, u pratnji nuklearne podmornice »Pasadena« i nosača aviona »Abraham Linkoln«. Deo »humanitaraca», koji je odmah krenuo iz američke vojne baze Gvam, specijalno je obučavan za ovakve humanitarne katastrofe, izjavio je njihov komandant (!?)
Ali, u »humanitarnu pomoć« nije oti[a ni jedan od dva najveća američka broda - bolnice »Komfort« i »Mersi«.
I Australija je odmah poslala jedan nosač aviona.
Cilj - Indonezija, severni deo ostrva u pokrajni Aceh. Ovde su inače,sticajem okolnosti, i velika nalazišta prirodnog gasa i nafte, koji drži multinacionalna kompanija Ekson Mobil.
Ali čitav svet je u stanju šoka, i misijom ovih »humanitaraca » niko se ne bavi. Posebno ne globalni mediji.
U globalnim medijima se, takodje, nije mnogo pominjalo da je razorni cunami talas napravio priličnu štetu na Indijskoj nukleranoj elektrani na ostrvu Čenej, gde je na svu sreću oštećen samo sistem za hladjenje. Da je cunami talas bio samo malo jači (baš kao i potres) mogla je da se dogodi prava černobilska katastrofa. Ista sudbina bi tada zadesila i drugi indijski nuklearni reaktor, samo 80 kilometara dalje. Oba reaktora su, inače, gradjene ruskom tehnologijom, koriste za hladjenje morsku vodu, pa bi katstrofa Ruse zauvek eliminisala iz ovog biznisa. Američki Vestinghaus bi imao slobodno nuklearno tržište.
Nije navedena ni ogromna šteta u indijskoj vojnoj bazi na ostrvu Nikobar, gde su stacionirani i najnoviji ruski avioni tipa Sukhoj.
Nije previše pažnje dato ni zahtevu indonežanskog parlamenta koji je naložio svojoj vladi da zvanično zahteva da se američki »humanitarci« povuku iz Indonezije.
Ipak, globalno oko iz Vol Strita sve vidi,i odmah nakon postavljenja za državnog sekretara za spoljne poslove, Kondoliza Rajs, iz »humanih« pobuda verovatno, odlazi baš u Indoneziju. Uveravanja da američki narod svim srcem želi da pomogne napaćenom indonežanskom, deo su i zvanične njene izjave. A da srceparajuća retorika ne bi bila baš prenaglašena, jer to Americi ne priliči, Rajsova primećuje da će se i Americi ova »humaniratna» aktivnost isplatiti. Za Indoneziju je to bilo sasvim dovoljno objašnjenje.
Najzad, prošle nedelje, generalni sekretar UN, Kofi Anan, imenovao je Bila Klintona, za izaslanika UN za koordinaciju u pružanju “humanitarne pomoći” na područiju ugroženom cunamijem. Klinton kao, poznati svetski “humanitarac” svoju veštinu pokazao je akcijom “Milosrdni andjeo”, kada je lokalni etnički sukob u SRJ rešavao bombama sa osiromašenim uranijum. Njegov advokatski biznis u Arkanzasu ostavio je desetnu mrtvih bliskih poslovnih saradnika i prijatelja. Da li su mu i to preporuke za još jednu “humanitarnu misiju” pod pokroviteljstvom UN? Odmah je izjavio: “Mi imamo moralnu (!?) obavezu da izgradimo ovo područije i to bolje nego što je bilo”. Koja je to moralna obaveza, pitanje je na koje će tek istorija odgovoriti, mada mnogi već znaju.
Upućeni kažu da je u Sumatranskoj brazdi 26. decembra prošle godine eksplodirala snažna termonuklearna bomba, koja je podigla cunami talas. U ekonomski razoreno područije, sada ulazi, i narednih 40 godidna ulaziće, američki biznis praćen kreditima bankara sa Vol Strita, jer dolar je samo papir koji treba prodati. Tržište je obezbedjeno. 200 000, ubijenih Muslimana i nekoliko hiljada turista, samo su kolateralna šteta. Ali, dolar ne sme pasti.
A smeju li se ubijati ljudi? Zna li Kofi Anan nešto o tome?

SVEDOK, april 2005.

DA LI SE LEK PROTIV RAKA PRIKRIVA ? / DRUGI DEO

DRUGI DEO

DA LI SE LEK PROTIV RAKA PRIKRIVA? (2)


Piše:
Ivona Živković


Ako se uzme u obzir da se danas obrću stotine milijardi dolara na istraživanja o uzroku nastanka raka, da se u tu svrhu osnivaju brojne fondacije i u njih slivaju stotine miliona dolara, da veliki broj fabrika u svetu proizvodi, a još više apoteka prodaje razne lekove koji se mogu koristiti u skupoj klinici ove bolesti..., ispada da od ove »opake bolesti« mnogo više ljudi živi nego što od nje umire.
Šta bi se sa čitavom ovom armijom zaposlenih i unosnim farmaceutskim biznisom dogodilo ako bi se pronašlo da je rak samo posledica pogrešne ishrane i nedostatka vitamina B17 koji se lako može sinteteizovati iz koštica kajsije, limuna, breskve, jabuke, tropske kasave...? Ko može patentirati jabuke i kajsije kao svoj proizvod? Hemoterapije, zračenja, citostatici, skupa genetska istraživanja (koja se pod navodnom brigom za zdravlje ljudi više rade zbog ispitivanja bojnih otrova) postali bi nepotrebni. Moralo bi se pravdati na drugi način.
U nemogućnosti da patentiraju hemijski sastav Laetrila, kako je Krebs nazvao izolovani B17, jer ga ima svuda u prirodi, i to jeftino, multinacionalne farmaceutske kompanije su, uplašene za svoj profit koji su ostvarivale od terapija citostaticima i zračenjem, krenule u žestoku kampanju protiv ovog vitamina.
Zato je objavljivanje teorije o vitaminu B17 odmah naišlo na žestoka osporavanja u SAD, o čemu je u svojoj knizi »Svet bez raka« pisao Edvard Grifin, još sedamdesetih godina prošlog veka. Predvodnici u ovome bile su velike farmaceutske kompanije, preko američke vlade, korumpiranih lekara i biohemičara koji su se mimo svake etike trudili da u medijima Laetril(vitamin B17), prikažu kao veoma otrovan i opasn. Pokrenuta je žestoka medijska kampanja u kojoj je iznesena tvrdnja da Laetril u sebi sadrži otrov cijanid. Nije, medjutim, pominjano da cijanid postoji i u vitaminu B12, pa se on ipak slobodno prodavao u apotekama.
Na čelu čitave kampanje zapravo se nalazila američka FDA (državna služba za kontrolu lekova i hrane), a koja je propisivala da je za odobrenje upotrebe nekog leka i njegovo patentiranje, isti morao proći rigorozne procedure i ispitivanja sa eleboratima koji se daju na hiljadama stranica. Čitava procedura farmaceutsku kompaniju bi koštala stotine miliona dolara, pa je logično da u SAD to mogu da plate samo najmoćniji.
Sve ovo, naravno nije stvar brige za zdravlje ljudi, kako bi milosrdni hrišćanin pomislio, već elegantni trik monopolista da patentiraju lek na koji bi imali ekskluzivno pravo prodaje. Ako se to ne može ostvariti, istraživanja se ne bi ni vršila. U tom smslu, ni jedno istinsko istraživanje delovanja Letrila nije ni vršeno. Nije se isplatilo.
Kako su i mediji pod kontrolm istog multinacionalnog globalnog lobija, objavljena je i priča koju su prenele sve američke novine i televizije o tome kako se jedan nesrećni par u San Francisku otrovao kampujući u prirodi i jedući sirove koštice od kajsija. Ipak, nekoliko nezavisnih i sumnjičavih novinara, nikada nije uspelo da otkrije identitet tih ljudi i šta se stvarno dogodilo. Tako se Laetril našao u prodaji sa etiketom da je opasan po zdravlje ljudi i njegova upotreba išla je na sopstveni rizik korisnika. Ljudi širom sveta od tada veruju da je jedenje koštica od kasjija samoubistveno.
Tvorac Laetrila, doktor Ernst T. Krebs uporno je objašnjavao u svojim brojnim radovima iz 1970. godine da je Laetril (B17) potpuno netoksičan. Njegova smrtonosna doza iznosila je 25 000 miligrama na kilogram telesne težine, kada ga je primenjivao na miševima i pacovima. To je toliko netoksično da u nekim studijama voda koja se koristi u medicini za razblaživanja ima više tokisna nego vitamin B17, uveravao je Krebs. Konačno, pred brojnim novinarima i naučnicima, Krebs je ubrizgao sam sebi ogromnu dozu leka. Nije se otrovao. Umro tek 1996. godine.
U čemu je tajna Laetrila, odnosno vitamina B17?
Biohemičar Krebs je otkrio da se u molekulu B17 nalaze čak dva toksična elementa. Jedan je cijanid, a drugi benzaldehid. Pored njih nalaze se i dve jedinice glikoze. Sve ovo je u molekulu “zaključano”, a da bi se cijanid i benzaldehid ( koji su zajedno još jači otrov) aktivirali, molekul se mora “otključati”.
U organizmu se kao nadležni enzimi za “otključavanje” ovog molekula nalaze rodenes, koji ima zadatak da neutrališe cijanid i benzaldehid iz molekula i konvertuje ih u bezopasane produkte i beta-glikozidas, koji ih pušta da deluju otrovno, formirajući otrovni hidrocijanid (HCN). U Laetrilu (vitaminu B17) samom ne postoji hidrocijanid, kao što su iz FDA u početku tvrdili, već se on mora NAPRAVITI u organizmu. Za pravljenje otrova je zadužen pomenuti beta-glikozidas.

Rodenes i beta-glikozidas nalaze se u čitavom organizmu, ali najveća koncentracija beta-glikozidasa je, verovali ili ne, u malignom tumoru. I to do sto puta veća, nego u zdravim ćelijama. Tako se praktično otrovni hidrocijanid formira samo na mestu gde je kancer, o to ima za posledicu razaranje ovih ćelija. Najzanimljivije je što, maligne ćelije od ovoga uopšte ne mogu da se brane, jer se drugi enzim, rodenes, u njima uopošte ne nalazi.
Za ovaj efekat “otključavanja” molekula nitrilosida, koji sadrži cijanid i koji se nalazi u travama koje pasu i ovce, otkrili su odavno biohemičari i agronomi u Australiji, nakon jednog trovanja detelinom ovaca na ispaši. Tako su zbog sigurnosti životinja koje su pasle belu detelinu, bogatu nitrilosidima, seme biljke modifikovali i nitriloside odstranili. U nitilosidima se nalazio vitamin B17. To je uradjeno jer su verovali da su se ovce otrovale baš hidrocijanidom jedući ovu detelinu. Niko, medjutim, nije posumnjao da je možda došlo do trovanja nekom drugom otrovnom biljkom, koje su neke ovce slučajno zahvatile. Činjenica je i da se nisu sve ovce koje su jele pomenutu detelinu otrovale. Ipak, sve australijske ovce od tada su ostale bez značajnog izvora vitamna B17.
Strah od Laetrila je tako u Australiji raširen.
Kada se knjiga “Svet bez raka”, Edvarda Grifina napisana 1974. tamo pojavila, Lateril je bio u slobodnoj prodaji. Sada više nije. Umesto toga, Australijska Kancelarija za lekove (TGA - Therapeutic Goods Administration), danas razmatra svaki individualni slučaj onoga ko želi da se podvrgne lečenju Laetrilom, odlučujući da li da mu se omogući uvoz leka. Onaj ko ovu dozvlu dobije, ima još teži zadatak da pronadje lekara koji će mu Laeteril ubrizgati, po protokolima koji uz ovaj lek idu. Takodje je posebnim propisima otežana nabavka koštica od kajsije kako bi se onemogućilo sintetizovanje kristala B17 onima koji bi želeli da ovaj lek sami prave.
U Americi je Laetril raznim administrativnim procedurama eliminisan kao lek. Danas zato hiljade Amerikanaca obolelih od raka ide u Meksiko u jednu privatnu bolnicu (“Oaza nade”) koja se specijalizovala baš za tretman raka Laetrilom. Njen vlasnik, doktor Kontreras, jedan je od najvećih pobornika teorije doktora Krebsa.
Kako su multinacionalni lobisti uspeli da ostvare uticaj na poliičare i vlade najmoćnijih zemalja, kako bi sačuvali svoj unosan biznis u lečenju raka? Jednostavno,oni finansiraju njihove skupe političke kampanje.
Štaviše, američki Nacionalni institut za rak je u 1981. godini, uz veliki publicitet, više puta, bezuspešno, pokušavao da dokaže toksičnost Laetrila i njegovu neefikasnost. Nažalost, većina pacijenata poseže za ovim alternativnim lekom, tek kada iscrpi sve ostale terapije, i kada su im brojne ćelije u organizmu već ozračene, spaljene i zatrovane. Tada efekta uglavnom više i ne može biti.

Danas, u svetu profita i medijskih manipulacija, bar znamo jedno: zdravlje nije u rukama bogatih, već informisanih.




ANTRFILE 1
Protokoli davanja Letrila definisani su praksom lekara koji ovaj lek koriste.
Na primer, Laetril ne deluje ukoliko u organizmu postoji nedostatak cinka, ma kolike doze se davale. Cink ima zadatak da transportuje nitriloside. Pored cinka u organizmu se mora uvek nalaziti dovoljno C vitamina, magneziju, selenijuma, vitamina A itd.
Najpoznatiji zagovornici terapije Laetrilom danas su:
U Meksiku - dr Ernesto Konteras, u Belgiji- profesor Džozef. H. Majsin, u Nemačkoj - dr Hans Niper, u Italiji- profesor Etore Gvideti (poznat po svojoj izijavi da ga ne zanimaju preporuke američkih vlasti, već samo iskustva sopstvene klinike), na Filipinima - dr Manuelo Navaro. U SAD su to: dr Harold Maner iz Čikaga, dr Rej Evers, dr Dan Dotson i dr Džon A. Ričardson, iz Njujorka, dr Kanematsu Siguira (koji je 60 godina istraživao rak) i drugi.


ANTRFILE 2:

SAVETI

Za obolele od raka koji žele da uzimaju prirodni B17 iz koštica kajsije evo i nekoliko saveta:
Ne sme se preterati u jedenju semenki. Badem iz koštice treba prvo dobro sažvakati, a ne gutati.
FDA preporučuje da se ne jede više od 6 koštica kajsije u toku jednog sata, jer može doći do toksične reakcije. Preporučuje se da dnevna doza može biti do 70 koštica na dan. Mnogi ljudi uzimaju oko 15 koštica dnevno. Genralano uzima se jedna koštica na svakih 2,5 kg težine dnevno. Doktor Krebs preporučuje 30-do 35 dnevno.
Rak voli šećer. Šećer u semenu kajsije je okružen cijanidom. Kancer jede šećer, oslobadja se cijanid i truje ga. Zato, kada se jedu ove koštice treba potpuno eliminisati unšenje šećera iz drugog izvora.
Uz korišćenje tablete od 500 mg Laetrila, uzima se još 5-7 koštica jer one u sebi sadrže i druge vitamine, minerale i enzime koje dopunjuju terapiju kako bi se B17 dobro asimilovao u organizmu.
Uz terapiju B17 uzima se i Chzmotrypsin koji treba da razloži proteinski omotač oko kancerogene ćelije kako bi B17 lakše delovao.

Seme lana treba prvo samleti u mlinu za kafu, jer se celo zrno u crevima teško rastvara, tako da se B17 ne osobadja. Laneno ulje ne sadrži B17.