URAGAN »KATRINA« - NEKO MRTAV, NEKO JOŠ BOGATIJI

URAGAN »KATRINA« - NEKO MRTAV, NEKO JOŠ BOGATIJI

Piše:
Ivona Živković

Čitav svet zapanjen je slabim i neadekvatnim reagovanjem američkih federalnih vlasti u otklanjanju posledica uragana Katrina. Ali, kako vreme odmiče otkrivaju se i informacije koje su globalni mediji uglavnom prećutali. To daje sasvim drugu sliku o pomenutim dogadjanjima, pa je sve više onih koji tvrde da je »Katrina« čista sabotaža u službi korpoprativnog biznisa.
Najveći krivac i “glavni junak” čitave operacije je FEMA (Federal Emergency Menagement Agency) odnosno Federalna agencija za upravljanje u kriznim situacijama.
Ali, pogledajmo, šta je zapravo FEMA?
Iz imena i formalne namene ove organizacije proizilazi da je to humanitarna organizacija za pružanje pomoći i organizaciju života u slučajevima elementarnih nepogoda, u slučaju ratnih dejstava, terorizma i sl. Stvarana je postepeno, dugo godina, predsedničkim odlukama. Vremenom je dobijala sve veća ovlašćenja, pa često i protivustavna.
Kada je Ronald Regan postao predsednik 1981. imenovao je za direktora FEMA starog šefa Nacionalne garde Kalifornije, peznionisnog generala Luisa Gjufridu, koji je odmah nazvan “Krizni car”. Gjufrida je važio za rasistu jer je kao komandir Garde odmah napravio listu “militantnih crnja” koje bi u slučaju neke krize trebalo odmah pohapsiti. Kreirao je i sopstvenu obaveštajnu mrežu koja je pratila političke disidente u Kaliforniji, posebno one protiv rata u Vijetnamu.
Tako je i FEMA pod njegovim rukovodjenjem napravila bazu podataka sa 12000 personalnih dosijea koje je dobila od FBI. Tadašnji FBI direktor, Vilijam Vebster, nije želeo da mu se FEMA meša u posao i tražio je da se dosijea vrate FBI.
Ipak, FEMA i danas ima nadzor nad najmanje 100 000 ljudi sa izgovorom da je to zarad nacionalne bezbednosti SAD. Tu spada i jedan broj američkih intelektualaca i političkih protivnika američke »demokratije« koja poznaje smenjivanje samo dve partije na vlasti.
Džordž Buš stariji najzaslužniji je za današnji izgled ove organizacije, a Buš mladji još je više ojačao njena ovlašćenja. FEMA, inače, deluje u okviru Fedaralne službe državne bezbednosti (Homeland Security), ali kada se njen rad aktivira niko joj više formalno ne stoji na putu. A aktivira se kada Predsednik SAD proglasi negde vanredno stanje. Šta tada može da radi FEMA?
FEMA može da izvrši zaplenu svih rezervi hrane, vode, goriva, ruda i ostalih javnih i privatnih resursa. Može zapleniti automobile i druga javna i privatna prevozna sredstva (brodove, avione), kuće, zemljišta, oružje. Može preuzeti kompletne saobraćajnice, javne površine, skladišta itd.
Može da PREVENTIVNO (na osnovu sopstvene procene) hapsi, deportuje i drži gradjane zatvorene u posebnim logorima, koji su za njene potrebe izgradjeni na nekoliko lokacija u SAD. Ima ih, koliko je poznato, najmanje 43. Nalaze se najviše u Vajomingu, Nebraski, Teksasu, Viskonsinu, Mičigenu, Indijani, Ohaju i Njujorku. Oklahoma Siti ima logor koji može da prihvati i 100 000 ljudi.
Obratite sada pažnju na ovu stavku: FEMA može da izmešta stanovništvo, nasilno da raseljava gradjane, deportuje ih i odredjuje koje će se lokacije smatrati napuštenim, a koje će se stanovništvom naseljavati.
Da li treba reći i to da FEMA može da izdaje lična identifikaciona dokumenta, preuzima kontrolu nad javnim i privatnim finansijama. Ovo je posebno delotvorno ukoliko se u društvu napusti sistem plaćanja robe kešom, već se uvede isključivo sistem platnih kartica (čemu kapitalistička društva pod pritiskom korporativog biznisa teže). Dakle, niko ne može obavljati nikakva plaćanja bez odobrenja FEMA. Ni za kupovinu hrane.
Da bi sve ovo sporovodila FEMA ima i sopstvene naoružane i posebno obučene vojne jedinice, jer je procenjeno da obična vojska ne bi mogla sve to da sprovede pošto nije obučena, za možda neophodne, brutalne obračune sa sopstvenim civilnim stanovništvom.
Zato je FEMA za svoje potrebe predvidela i angažovanje privatnih plaćenika, ali i stranih vojnika pod ugovorom. Ovi vojni plaćenici obično se regrutuju iz zemalja koje su imale neko ratno iskustvo poslednjih godina. Pod nazivom “medjunarodne vojne saradnje”, obavljaju se ovakve obuke pripadnika raznih vojnih i policijskih jedinica i pojedinaca na tlu SAD. Ima indicija da su ovu obuku već prošli Meksikanci, Istočni Nemci, Bugari, Avganistanci, Pakistanci, ali i Madjari. I naša zemlja je pozvana da saradjuje u programu koji se pitomo naziva “Partnerstvo za mir”.
Tako bi se nakon odredjenih kriza ili prirodnih katastrofa, mir uspostavljao oružjem, logorima, zaplenom imovine, preseljavanjem stanovništva itd, a sve to u skladu sa američkim Patriotskim zakonom koji je danas na snazi zahvaljujućistalnim terorističkim pretnjama i napadima misteriozne “Al Kaide”.

A sad pogledajmo nekoliko naslova CNN-a nakon udara uragana Katrina: Napori za spašavanje stanovnika su zaustavljeni; Isporuke robe za Nju Orleans su zaustavljene; Naoružane trupe krenule su u operaciju “od kuće do kuće”; Tvrdi se da ljudi pucaju na jedinice vojske, detalji su nejasni;
O čemu CNN nije izveštavao, izglealo je, iz pera nezavisnih novinara ovako:
Dostava hrane i lekova bila je blokirana od strane FEMA. Spasilačke ekipe su pred puškama vojnika FEMA bile sprečene da pridju postradalom područiju.
Zbog zakrčenih puteva nisu svi mogli, a koji su hteli, na vreme da izadju iz grada, pa su bili prinudjeni da se vrate. Mnogi je upravo policija pod komandom FEMA saterala u Superdom, ogromnu sportsku halu I tu ih zaključala. FEMA je konfiskovala veliki broj autobusa i kamiona i nije dozvolila ljudima da se njima evakuišu. Na čelu Regionalne transportne službe je pomoćnik gradonačelnika Nju Orleansa i bogataš, Džimi Rajis, inače blizak Republikancima.
Autobusi za evakuaciju su nudjeni za iznajmljivanje po najvišim cenama.
Putevi nisu bili toliko neprohodni, kako su iz FEMA tvrdili, jer su istim putevima u grad ušli, do zuba naoružani, pripadnici Nacionalne garde.
Voda u gradu je bez razloga bila isključena , a po rečima guvernera Luizijane, Katlin Blanko, učinjeno je to “zbog brže evakuacije”(!?)
Blokirane su komunikacije, ometani mobilni telefoni i radio veze.
FEMA je sprečavala ljude da idu po sopstvenom izboru u druge države SAD, već im je izdavala specijalne Identifikacione karte. Najuticajniji mediji sve više su koristili za njih reč “izbeglice”, a grdjani su pod oružanom pratnjom sprovodjeni kao zatvorenici na druge lokacije.

Svim siromašnim stanovnicima je naredjeno da napuste Nju Orleans, jer navodno grad mora da se čisti i ispumpava se voda i da preti zaraza. Ali, ljudi nisu hteli da napuste svoju imovinu, zbog glasina da je u poplavi uništena katastarska i imovinska arhiva, te da neće moći da dokažu vlasništvo nad imovinom. Zato su mnogi odlučili da kuće čuvaju oružjem.
Vodeći mediji su uporno plasirali priču o nasilju i pljačkama, pa su jedinice FEMA počele, gradjanima da nasilno oduzimaju oružje. Razoružano je i Udruženje ljubitelja pušaka, a posao su odradjivale specijalne privatne plaćeničke vojske.
Tako je angažovana i najamnička jedinica Blackwater USA (u kojoj su posao našli brojni ratni veterani, nastrani I izopačeni nasilnici i psihopate, ali I vrhunski vojni operativci). Mnogi u Americi za njihovo postojanje su čuli nakon njihovog angažovanja u razaranju Faludže, u Iraku. Ova jedinica tvrdi da pruža “humanitarnu pomoć” i na svom sajtu objavila je fotografije na kojima nenaoružani pomažu crncima da se transportuju njenim helikopterima iz Nju Orleansa na druge lokacije. Amblem ove vojske ima otisak šape neke zveri.
Pitanje je medjutim, zašto neke čisto humanitarne organizacije nisu dobile mogućnost da pristupe unesrećenima, a to je dobila privatna vojska Blackwater USA? Zanimljivo je i da je bivši direkotr Centra za borbu protiv terorizma u CIA, i Bušov bivši Koordinator za borbu protiv terorizma u Stejt Dipartmentu, Kofer Blek, postao potpredsednik Blackwater USA organizacije.
Da pomogne u “zbrinjavanju« nastradalih, došla je i jedna meksička vojna jedinica, inače prva strana vojska na tlu SAD od 1864. Omogućeno joj je da prodje do San Antonija. Jedinica ima oko 200 ljudi i 46 vozila. “Asosijeted pres” je javio da su nenaoružani, dok gradjani koji su ih videli na autoputu kažu da su naoružani do zuba sa nemačkim “Hekler i Koh” puškama (?!) Očevici još tvrde da su vojnici pod šlemovima na kojima piše Mexico MP.
Američki zakon inače dozvoljava da meksičke trupe ovbavljaju policijske poslove na tlu SAD ako je američka policija ili vojska u tome sprečena.

ANTRFILE 1
KOLIKO JE ZAISTA MRTVIH?
Najveća misterija će ipak ostati koliko je ljudi poginulo.
Nepotvrdjene informacije govore da su upravo strani plaćeni vojnici zaduženi za poslove hitnog spaljivanja leševa u improvizovanim krematorijumima, pod izgovorm da se ne širi zaraza. Skeptici misle da vlast zapravo želi da broj mrtvih svede na prihvatljiv nivo za javnost.
Majkl Riger, zadužen za javno informisanje FEMA već je nagovestio da u poplavljena područja ulaze aligatori, tako da se veliki broj leševa možda nikad neće naći (!)
Inače, FEMA je za poslove sahranjivanja leševa postavila i brojne mobilne mrtvačnice. Ovaj posao pripao je privatnoj firmi Kenyon International, filijali Korporacije za medjunarodne usluge (SCI), koja je stacionirana u Teksasu, a vodi je Robert Voltrip, stari prijatelj familije Buš. SCI je davala velike humanitarne donacije u vreme mandata Džordža Buša starijeg.
Kompanija SCI je nedavno bila predmet skandala kada je otkriveno da su jedan broj posmrtnih ostataka sa groblja Menora Gardens, krišom uklonili kako bi napravili mesta za nove leševe. Stari leševi su prebačeni na neko zabačeno zemljište koje su naprasno počele da posećuju divlje svinje. Tako su otkriveni ljudski ostaci.
Porodice pokojnika su pokrenule sudski proces protiv SCI, pa je ona platila 100 miliona dolara kako bi sukob vansudski izgladila. Piter Hartman, upravnik groblja Menora Gardens, kasnije je nadjen mrtav u svojim kolima otrovan ugljen monoksidom.
Kenyon International je takodje sklopio posao i oko sahrane leševa nakon 11.septembra 2001. kada se u Pensilvaniji srušio, od Al Kaide oteti, Boing 757 na letu 93, a angažovani su bili i u Aziji nakon cunamija, prošle godine.

ANTRFILE 2
KAKO JE PROBIJENA BRANA?
Plavljenje Nju Orleansa nije nastalo prelivanjem vode preko odbrambenog bedema, kako je FEMA objavila, već od pukotine na brani koja je nastala u 17. toj ulici. Oštećenje je, kažu, napravio otkačeni tegljač, nepoznatog vlasnika koji je udario u bedem, dok su neki od stanovnika pred kamerama ABC –a izjavljivali da se pre toga tu nalazila vojska i da su čuli jaku eksploziju. Gradjani misle da je vojska verovatno namerno probila zid i pustila vodu, kako bi žrtvovanjem sirotinjskih kvartova, zaštitili od eventualne poplave elitne delove grada. Ovome u prilog ide i izjava samog gradonačelnika Reja Nejgina koji je rekao da helikopteri FEMA nisu hteli da saniraju pukotinu, iako je to bilo već dogovoreno.

ANTRFILE 3

NAJBOLJI POSAO ZA BIVŠU KOMPANIJU DIKA ČEJNIJA

Najunosnije poslove u obnovi Nju Orelansa imaće kompanija Kellogg, Brown & Root (KBR). To je inače podružnica u sastavu velike kompanije Halliburton. Na čelu Halliburton-a dugo godina nalazio se sadašnji potpredsednik SAD, Ričard Dik Čejni. Lobista za poslove KBR je bivši direktor FEMA u vreme Buša seniora, Džosef Olbau, inače i školski drugar upravo smenjenog direktora FEMA, Majkla Brauna. Braun je, inače, posle smenjivanja sa poslova pružanja prve pomoći u FEMA (zbog zakasnele reakcije), premešten u sektor poslove obnove, takodje u sastavu FEMA. U svakom trenutku “na pravom” poslu, očito.
Hallibarton je dobio posao obnove vojne pomorske baze oštećene uraganom, a čitav tim KBR i Halibarton glavni su izvodjači i na velikim poslovima obnove Iraka. Za te poslove otišao je veliki deo budžetskih sredstava SAD, medju njima I ona namenjena rekonstrukciji starih odbrambenih bedema Nju Orleansa.
Ukupna suma kojom će Džordž Buš izgraditi “novi i lepši Nju Orleans”, sredstvima poreskih obveznika SAD, iznosi oko 100 milijardi dolara.
Ovo je toliko obradovalo Republikanca Ričarda Bejkera, odbornika iz Luizijane koji pozdravio izgradnju ovim rečima: “Konačno smo počistili javne neseobine Nju Orleansa. Iako mi to nismo mogli, Bog je to učinio”.
Inače sirotinjske kuće u kojima su živeli uglavnom nezaposleni crnci koji su primali socijalnu pomoć, nisu imale nikakvu vrednost, ali zemljište na kojima su se nalazile izuzetno je profitabilno ako bi se davalo pod zakup.
Sad shvatate kakvu je uslugu Bog učinio rentijerima zemljišta u Nju Orleansu.

ANTRFILE 4
POPLAVA POŠTEDELA BOGATAŠE
I nekoliko najbogatijih porodica francuskog porekla iz Nju Orelanasa, naseljenih u Francuskoj četvrti, 9. septembra je održalo sastanak u Dalasu sa predstavicima Bušove administracije, teksaškim naftašima I bankarima, kako bi se priključili velikom biznisu u obnovi. Francuzi su inače držali Luizijanu sve do 1803., kada su je prodali SAD.
Novi Nju Orleans biće “bez kriminalnih zona”, bila je glavna poruka skupa. Vol Strit Džurnal koji je preneo neke detalje o ovom sastanku kaže da siromašnima i problematičnima nikada više neće biti dozvoljen povratak. Sastankom je, kako piše VS Džurnal, predsedavao već pomenuti bogataš Džimi Rajis, inače predsednik Regionalne transportne vlasti (koja nije dala autobuse za evakuaciju).
Inače ovi stanovnici Nju Orleansa nisu pretrpeli veće štete jer su se nalazili u dobro obezbedjenom delu grada blizu Garden distrikta. To su uglavnom privatne kuće sa sopstvenim heliodromima, a kažu da ih trenutno obezbedjuju neke izraelske oružane jedinice. Oni su sve vreme imali i čistu vodu.

Objavljeno u “Svedoku” ,20. septembra 2005.