"KATRINA" OJADILA NJU ORLEANS I ZAVADILA AMERIKANCE

Stravicni uragan izazvao raspad sistema i organizovanja u najmocnijoj i najbogatijoj državi sveta
"KATRINA" OJADILA NJU ORLEANS I ZAVADILA AMERIKANCE
@ Ivona Živkovic
Administracija Džordža Buša sve je u vecim nevoljama. Ogromno je nezadovoljstvo Amerikanaca zbog situacije u Iraku, pre svega zbog broja americkih žrtava, ali i uverenja da je prica o navodnom irackom oružju za masovno uništavanje bila obicna laž.
Majka poginulog americkog vojnika, Sindi Šijen, mesecima vec kampuje ispred ranca predsednika Buša u Teksasu, ali on ne želi da je sretne. Protivnici rata u Iraku, malo malo pa se negde okupe, a mediji pod kontrolom globalistickog biznisa, o tome cute. Sazna se o demonstrantima tek kad im u susret izadu "spontano" oni koji podržavaju predsednika Buša, a svaki protest protiv rata u Iraku nazivaju izdajom nacionalnih interesa. Napali su istim recima i Sidni Šijen.
Tu su i sve jaci dokazi da teroristicki napad 11. septembra 2001. nije izveden baš tako kako je prikazala Bušova administracija, a državni tužilac iz Cikaga, Patrik Ficdžerald, dobio je od Velike cikaške porote zeleno svetlo da pokrene istragu protiv samog predsednika i njegovih najbližih saradnika zbog lažnog svedocenja pred Kongresom. U grupi osumnjicenih je glavni federalni tužilac, koji sada, zbog odobrene istrage, ne može da smeni Ficdžeralda.
Nastali su i problemi sa naftom, jer korporacije podižu cenu. Kad u Americi nastane naftna kriza, onda je to ekonomski šok ogromnih razmera.
Zato je Bušovoj administraciji hitno bila potrebna neka nova "velika vatra", neki novi ratni sukob, teroristicki napad ili velika katastrofa da pažnju javnosti preusmeri sa aktuelnih nedaca americke svakodnevice. Bušov protivkandidat na izborima, Lindon La Ruš, cak je pre mesec dana objavio da veruje kako potpredsednik Dik Cejni, dok su ostali velikodostojnici na odmoru, sam u Beloj kuci smišlja "nešto gnusno". U tom smislu je skrenuo veliku pažnju i podatak da je zaposlenima u vojsci zabranjeno korišcenje godišnjih odmora do kraja septembra, što nije, kako kažu poznavaoci prilika, uobicajeni potez izuzev u vanrednim i unapred predvidivim prilikama.
A onda se pojavio, eto, u vidu "prirodne nepogode" i uragan "Katrina" i zaokupio katastrofom i raspadom sistema americke organizacije.
"Katrina" je brzinom od 250 kilometara na cas udarila u Meksicki zaliv, posebno se svom žestinom obrušila na pretežno crnacki grad Nju Orleans u državi Luizijana. Grad je u kotlini, ispod novoa mora, a zastareli odbrambeni bedemi su podignuti još 1930. godine. Nova sredstva za obnovu nasipa i pumpne stanice odobrena su od Kongresa 1995, ali su u meduvremenu preusmerena za druge namene. Za to je najodogovorniji bivši guverner Luizijane, Edvin Edvards, koji je kasnije završio u zatvoru, a dobar deo novca se obreo u džepovima njegovih pristalica. Deo novca je preusmeren, odavno se tvrdilo, za finansiranje americkog rata u Iraku. Sa tim dolarima je na vojevanje u Irak otišao i deo Nacionalne garde Luizijane (teritorijalna obrana), kao i njihova oprema, a Luizijana je ostala potpuno nespremna za slucaj kataklizme.
Pomahnitala voda je potopila bedeme i zauzela podrucje od 234.000 kvadratnih kilometara, što je, otprilike, velicina Velike Britanije. Koliko je ljudi poginulo za sada niko ne zna, ali se barata i brojkom od više hiljada.
Pre samo dvadeset dana ogromne poplave su zahvatile i Evropu, posebno Švajcarsku. Ipak, nigde nije bilo toliko nasilja, haosa, užasnih ljudskih drama.
Zašto su stanovnici Nju Orleansa, vecinom siromašni crnci, koji nisu imali ni gde ni sa cim da odu iz grada, krenuli, navodno, odmah u pljacku, silovanja, razbojništva? Kako je moguce da neko iz mase koja ceka pomoc puca na helikopter koji se upravo spušta da bi ih evakuisao? Kako je moguce da gladni, žedni i ocajni ljudi krecu u napastovanja, i to baš dece? Kome je do haosa i pucanja kad mu je ugrožen život, njegovoj deci, porodici?
Kako je moguce da se iz poplavljenih radnji, u opštem potopu, pljackaju televizori, zamrzivaci? Kako to da kamere CNN i Foxnews baš to snime da citav svet vidi nasilne crnce Nju Orleansa? Crnci se pred kamerama ponašaju baš onako kako smo navikli da ih gledamo u holivudskim filmovima. A vlasnici Holivuda i globalnih televizija su isti – multinacionalni lobi koji ima isti cilj.
Vejn Medsen, bivši visoki službenik Agencije za nacionalnu bezbednost, teško optužuje Bušovu administraciju:
"Veoma verujem u Prvi amandman (o slobodi medija), ali nacin na koji izveštava FOX NEWS televizija je raspaljivnje mržnje i antiamerikanizma".
Madsen je objavio i podatak da su mnogi nezavisni novinari imali problem sa korišcenjem mobilnih telefona u tom podrucju i da je kompanija Sprint blokirala sve pozive mobilnim telefonima za Vašington, Njujork i Los Andeles. Dozvoljeni su bili samo pozivi za Alabamu, Misiipi i Floridu.
I radio amateri iz podrucija Luizijane su izvestili da im se veze ometaju. Oni su, inace, na listi onih na koje federalne službe uvek racunaju u iznenadnim okolnostima i zbog cega i imaju posebne dozvole za rad. Ubrzo je, medutim, otkriveno je da ih ometa piratska radio stanica na Karibima, ali se osnovano sumnja da to radi i Pentagon preko prenosnog ometaca Warlock, kakav se koristi i u Iraku. Ovaj ometac deluje na podrucije jugozapadno od Nju Orleansa i veruje se da je na nekom americkom vojnom brodu.
I gradonacelnik Nju Orleansa, Rej Nejgin, ocekivao je akciju izbacivanja džakova sa peskom na prvom probijenom delu brane. To je trrebalo da urade vojni helikopteri pod rukovodstvom FEMA (Fedaralne agencije za krizne situacije). Ali, to je otkazano, a ne zna se po cijem naredenju. Guverner se žalio da nije bio u stanju da uspostavi kontakt sa Belom kucom, dok su ga iz FEMA ubedivali da je sve pod kontrolom. U svakako razumljivom besu, guverner Nejgin nije birao reci, shvativši da je njegov grad žrtveni jarac u necijim politickim spletkama. Ljudski životi u toj igri nisu imali nikakvu vrednost.
Zbog javnih kritika federalnih vlasti, globalni mediji su odmah krenuli u hajku na guverenera Lujizijane, optužujuci ga da je do katastrofe došlo njegovom krivicom! Nejgin je, tako, sada u direktnom sukobu sa Bušom.
Inace, da citava atmosfera u SAD bude zastrašujuca, pored non-stop izveštaja o opštem haosu i kriminalu, kablovska mreža ABC je napravila i posebnu diskusiju tipa šta bi se dogodilo u slucaju nuklearne katastrofe. Gladaoci širom Amerike glasno su se pitali da li mediji imaju zadatak da smiruju gradane ili još više da raspiruju paniku i strah?
Odgovor se namece sam po sebi. I zna se kad je to i u cijem interesu.
Prema nekim preliminarnim racunicama, zbog "Katrine" osiguravajuce kompanije ce se suociti sa više od 26 milijardi dolara potraživanja. Evo o tome i jedne sveže price službenika Bele kuce iz elitnog restorana u Vašingtonu. Hvalisavac se, posle dobrog rucka i pica, prijateljima pohvalio o poslovnim planovima ljudi bliskih predsedniku.
Namera im je, kaže on,da preko prijateljskih osiguravajucih kompanija kupe kuce u Nju Orleansu po pet centi za dolar od osiguranja, i investiraju onda u izgradnju novog poslovno-industrijskog kompleksa. Novac za ce najvecim delom doci iz državnog budžeta koji su kongresmeni (kojima se bliže izbori) vec izglasali. To je oko 10 milijardi dolara.
Inace, Nju Orleans je tradicionalno naklonjen demokratama, kao i vecina crnog stanovništva, pa nema razloga da republikanci strahuju zbog eventualnog gubitka glasova.

CIPELE KONDOLIZE RAJS
Vejn Medsen, bivši funkcioner i sada novinar, objavio je i sledecu informaciju:
Baš u trenutku udara "Katrine", državni sekretar Kondoliza Rajs kupovala je cipele u Njujorku u ekskluzivnoj radnji Feragamos na Petoj aveniji.
Na primedbu jedne mušterije da je sramota što to radi dok hiljade ljudi umire u Meksickom zalivu, Rajs je odgovorila da saucestvuje u tragediji, ali da ništa ne može da ucini. A onda je zahtevala od obezbedenja da napadnu mušteriju izbace iz radnje.

CEMU SLUŽI CRVENI KRST
Veliki je i broj apela koje alternativni mediji upucuju gradjanima pozivajuci ih da ne šalju novcanu pomoc preko Medjunarodnog Crvenog krsta, za koji se tvrde da je organizacija pod kontrolom globalistickih profitera i pod direktnom kontrolom Rokfelera.
Ova organizacija je nakon teroristickog napada 11. septembra. 2001. sakupila preko 564 miliona dolara, ali je kao pomoc distribuirala samo 154 miliona. Polovina sredstava stavljena je u poseban fond koji bi se koristio za saniranje posledica eventualnih buducih teroristickih napada u skladu sa dugorocnom politikom "Rat protiv terora". Deo sredstva je cak planiran za slucaj delovanja oružija za masovno uništavanje, ako bi ga Irak aktivirao!
Deo sredstava je planiran i za otklanjanje posledica delovanja "antraksa", a što je, takode, razotkriveno kao velika psihološka manipulacija.
"Ako se novac za dobrotvorne svrhe skuplja radi pomoci žrtvama teroristickog napada od 11. septembra, kako se može preusmeravati dugorocno u druge fondove?" - zapitao je glavni advokat države Njujork, Eliot Spicer.
Inace, od donacija za pomoc porodicama postradalih 11. septembra, polovina je morala biti data Crvenom krstu.
Libi Dol, žena cuvenog senatora i albanskog lobiste Boba Dola, dugo je bila šef snabdevanja te svetske ugledne organizacije.
Inace, politika Amerike je da ne prihvata stranu pomoc u slucaju prirodnih nepogoda. Svaka pomoc supersili smatra se rušenjem njenog dostojanstva.

KO TO ODREĐUJE KLIMU
U nizu poruka i diskusija preko Interneta, mnogi su ispisivali i ovo: Zaustavite HAARP!
Šta je HAARP?
HAARP je javnosti odavno predstavljen kao naucno i akademsko istraživanje jonosfere.
Iz vojnih dokumenata, medutim, uocljivo je da baš takav program sprovode americke vazduhoplovne snage. Zagrevanjem jonosfere, putem elektromagnetnih talasa izuzetno visoke i ekstremno niske frekencije, mogu se izvoditi kontrolisne promene klime iznad podrucija neprijatelja.
HAARP je tehnologija koja je u mogucnosti da veštacki, na daljinu, izaziva i uragane, zemljotrese, suše, poplave, a može se oštetiti i ozonski omotac iznad neke države. Za to se koristi prenos energije kroz vazduh, vodu i zemlju, a koju je razvio još nenadmašni Nikola Tesla.
Teslina ideja da bi se bežicnim prenosom elektrine energije elektromagnetnim talasima mogla snabdevati domacinstva potpuno besplatno, za multinacionalne profitere predstavlja nocnu moru. Njegovi izumi pažljivo se, s druge strane, proucavaju u vojnim krugovima, a njegova SCALAR tehnologija vec je u mnogim državama u upotrebi kao oružje za masovno uništavanje.