SASTANAK BILDERBERG GRUPE 2006. U KANADI

PRIVATNI SKUP KROJI SVET?



Vest da će se sastanak tajanstvene Bilderberg grupe ove godine održati od 8. do 11. juna u malom mestu Kanata, nekoliko kilometara od Otave, u Kanadi, objavila je na internetu tačno pre dve nedelje agencija American Free Press.
Mnoštvo antiglonbalističkih novinara iz čitavog sveta odmah je pohrlilo ka Brookstreet Resort Hotelu, poznatog po svojim golf trenima. Ali, u hotelu su tvrdili da ništa o tome ne znaju.
“Šta je to Bilderberg?” pitala je neupućena direktorka Patris Besil novinare. Objasnila je da oni u pomenutom terminu imaju rezervaciju za konferenciju jedne poslovne grupe iz Toronta i jedne iz Montreala.
Ni vlasnik hotela, Terens Metjus, nije mogao ništa više da kaže: “Da li je to dogadjaj koji bi trebalo da upriličim u hotelu?”
Ali, već 8. juna svi gosti koji su boravili u Brookstreet Resort morali su da ga naopuste i to do 8:30 ujutru. Hotel više nije primao goste.
Istoga dana ispražnjeni su svi parkinzi u okolini, a kanadska policija je na pola kilometra unaokolo blokirala prilazne puteve za sva vozila. Oko hotela i aerodroma u Otavi pojavio se veliki broj privatnog obezbedjenja u crnim blejzerima sa slušalicom na uhu. Privatno obezbedjenje je bilo toliko moćno da je čak legitimislao uniformisne kanadske policajce, primetili su novinari iz “Ottawa Citizen”.
Sa aerodroma ka Brookstreet hotelu kretale su se u velikom broju crne limuzine za zatamnjenim staklima. I lokalni aerodrom Shell Aerocentre ugostio je mnogo privatnih aviona, odkle su se takodje razmilele crne limuzine.
Na automobilima, kao i na prtljagu nekih od tajanstvenih gostiju mogao se videti znak “B”.
Pojedine goste su novinari prepoznali. Bio je tu: Dejvid Rokfeler, Henri Kisindžer, Holandska kraljica Beatris, guverner države Njujork Džordž Pataki. Došli su i “veliki naftaši” Žeron Van Der Vir iz Holandije (Royal Dutch/Shell Group), Frank Bernabe iz Italije, (Rothschild Europe), Egil Miklebust, (Scandinavian Airlines), Žorma Olila (Nokia), Džejms Volfenson, bivši predsednik Svetske banke, Frenk Mekena bivši kanadski ambasador u SAD.
Po još nepotvrdjenim izvorima na listi pozvanih su bili i zamenik premijera Iraka, Ahmad Čalabi, zatim rukovodioci Koka Kole, Credit Suisse-a, the Royal Bank of Canada, brojni medijski moguli, kao i neki ministari Španije i Grčke.
Crna limuzina sa diplomatskim tablicama SAD ušla je direktno u garažu hotela. Da li je u njoj bila Hilari Klinton? Gospodja Klinton jedan je od najozbiljnijih kandidata Demokratske stranke za predsednika SAD na predstojećim izborima 2008. Ali, ulazak u Belu Kuću izgleda nije moguć bez saglasnosti Grupe.
Stigao je i Ričard Perle bivši pomoćnik sekretara za odbranu predsednika Regana, a i danas veoma uticajan savetnik u neokonzervativnim krugovima Bušove adminsitracije.
Na pitanje jednog lokalnog reportera čemu ta tajnovitost, Perle je samo prokomentarioso da se radi o sasvim privatnom sastanku. Na opasku da je tu veoma mnogo važnih učesnika u poslu sa naftom i da bi mogli diktirati cene, odlučno je demantovao: “Ako bi tako bilo i ja bih u buduće trgovao naftom”.
Iz Bilderberg grupe tvrde da je “tajnovitost neophodna da bi diskusija bila stimulativnija”, a udarni svetski mediji o ovim sastancima nikada ne izveštavaju. Posebno ne mediji u SAD. Ni o ovom upravo održanom sastanku u Kanadi nema informacija iako je na skupu prisustvovalo oko 120 nauticajnijih ljudi sveta.

Džejms P. Taker, (71) motri na sastanke Bilderberg grupe već 30 godina:“Godinama su oni poricali da uopšte postoje. Ja znam da oni i te kako kroje ovaj svet”.
Kanadski pisac Danijel Estulin, autor knjige “Klub Bilderberg” smatra da je njihov cilj “da kreiraju jednu svetsku vladu, koju bi činili uticajni ljudi, a sa ciljem da kontrolišu sve značajne resurse na planeti gde neće postojati nacije, već samo regioni, jedna religija, jedan ustav, jedna crkva jedna moneta I jedna država. Već sada imate severno-američki trgovinski sporazum NAFTA i Evropsku Uniju”.
Estulin je još dodao: “Kako to da se dešava sastanak 125 najmoćbijih ljudi na svetu i niko od novinara ne izveštava o čemu se tamo priča. Ako to nije zavera, onda ja ne znam šta je zavera.“
Da podsetimo, Bilderberg grupa dobila je ime po Hotelu u Holandiji gde su se prvi put 1954. privatno sastali. Osnivač je holandski princ Bernar.
Bilderberg grupa nema stalne članove već se svake godine odredjeni broj naujticajnijih ljudi u svetu politike i biznisa poziva da prisustvuje ovom “privatnom” sastanku. Mesto sastajanja je uvek drugo, i daleko od očiju javnosti.
Otkriveno je da imaju štab u Hagu, u jednoj zgradi gde se svi telefonski pozivi ukrštaju preko automata koji se javlja i obaveštava zainteresovane gde da ostave poruku. Povratni poziv, kažu, nikada ne stiže.
Ko je taj ko odredjuje i poziva, nije poznato, ali se veruje da su to dve dominantne bankarske dinastije: Rokfeleri (američka intersna zona) i Rotšildi sa svojim evropskim dinstičkim ograncima i svojim Izraelom.
Grupa sledi takozvana “Chatham House rules,” pa je prisutnima zabranjeno da javno bilo šta govore o Grupi.
Gde su sve umešani prsti Bilderberga po oceni analitičara koji prate “svetske zaverenike”?
Veruje se da su upravo oni kreirali poslednja dogadanja na Balkanu i raspad Jugoslevije, da stoje iza obaranja Slobodana Miloševića koji je bio “The problem”. Tvrdi se i da je Milošević imao pouzdana saznanja o nekim “kriminalnim aktivnostima grupe”, nakon pokušaja državnog udara u Srbiji 1990, iza koga su stajali MMF i Bilderberg. Nakon svega, očito je pojačano prisustvo islamskih militantnih formacija na Balkanu (i u Evropi) koje je, kako se pokazalo, obučavala i naoružavala tajno CIA.
Na sastanku u Rotak-Ergenu u Nemačkoj (od 5. do 8. maja 2005.) navodno su dogovorili pojavljivanje danske publikacije sa posprdnim karikaturama Muhameda. Danska je inače saveznik SAD. Bila je veoma kooperativna i u pružanja logistike avionima koje je angažovala CIA, kada su iz Iraka tajno prevozili zatvorenike, drogu i ko zna šta sve još.
Formiranje EU je bilo na dnevnom redu prvog sastanka Bilderberg Grupe održanog 1953-54. u Holandiji.
Veruje se i da su nakon kritika upućenih radu Bilderberg grupe, Džon F. Kenedi i Margaret Tačer uklonjeni iz članstva. Bil Klinton je sa druge strane, odmah “izabran” 1992. čim je postao predsednik. Upravo je on potpisao ugovor NAFTA.
Antiglobalista i novinar Toni Glosing, tvrdi da je za napad na Irak saznao upravo od insajdera ove grupe, još 2002. godine.
Čulo se i da su na prošlogodišnjem sastanku zatražena drastična poskupljenja nafte. To se i dogodilo, pa je barel sa 40 dolara skočio na 70. Henri Kisindžer je, kažu, tada predvideo da će cena ići i do 150 dolara.

O čemu su ove godine “privatno” i “stimulativno” diskutovali ovi svetski moćnici?

Džejms P. Taker tvrdi da im je glavna tema verovatno bio Ugo Čavez koji bi mogao da manipuliše cenama nafte kako bi formirao ekonomsku uniju u Latinskoj Americi, a koja bi uključila Brazil, Peru, Kubu i Meksiko. Takva unija bi odbila da pristupi sporazumu o slobodnoj trgovini NAFTA čime bi se slomili dugoročni napori Bilderberga da se prošire na čitavu zapadnu hemisferu, gde su planirali uspostavljanje Američke Unije po ugledu na EU. AU bi imala kao zajedničku monetu dolar.
Kao domaćin sastanka OPEK-a u Karakasu, Čavez je predložio da se smanji proizvodnja nafte kako bi se povećale cene, ali je to za sada odbijeno. OPEK održava proizvodnju od 28 miliona barela dnevno još od jula 2005.

Čavez je predvideio i posebnu taksu za sve koji eksploatišu naftu u njegovoj zemlji. Venecuela je peti svetski izvoznik nafte, ali je raskinula ugovore o vadjenju nafte sa mnogim privatnim stranim kompanijama. Na 32 naftna polja zamenile su ih mešovite kompanije. Tako je domaći Petroleos de Venezuela SA dobio pravo na 60 posto udela u poslu. Čavez je tako smanjio potencijalnu površinu za ekspoloartisanje skoro za dve trećine.
Ovo je mnogo ražestilo naftni blok Bilderberga koji uključuje Kraljicu Beatrisu i Rotšildove kompanije u Britaniji i Evropi. Posebno su ugroženi interesi bankarske dinastije Rokfeler koja je vezana za naftu i druge investicije u Južnoj Americi. Pogodjeni su Exxon Mobil Corp., Chevron Corp, Conoco-Phillips, Total, BP PLC i Norway’s Statoil ASA.
Čavezova otvorena kritika politike SAD dodatno otežava rešavanje problema. Posebno je iritirao naftnu elitu ponudom jeftine nafte za siromašne Amerikance, nakon poplava u Nju Orleansu. Venecuelanci plaćaju subvencionisanu cenu od 12 centi po galonu.
Džejms P. Taker smatra da u Bilderberg grupi ovakve Čavezove poteze doživljavaju kao sprdnju sa njima. “Ali njima je ovakav humor veoma stran. Jedino što ih uveseljava je pravljenje novca, posebno ako se to može postići ekspoatacijom drugih”, tvrdi Taker za American Free Press.

Problem je i Stefan Harper, kanadski premijer koji, iako se obreo 2003. na stanku Bilderberga, ove godine predstavlja veliko opterećenje za Grupu jer uporno odbija da prihvati sporazum iz Kjota. Sporazum je upravo delo Bilderberga i predvidja drastično smanjenje emisije štetnih industrijskih gasova od 2012. Bilderbergovo “čedo”, Klinton, odmah je “Kjoto” pokorno potpisao, ali ratifikacija u Senatu je nemoguća. Ni Bušova administracija ne želi ovaj sporazum.
Industrijski nerazvijene zemlje lako su potpisale ovaj sporazum, jer nemaju prekoračenje emisije industrijskih gasova i nemaju šta da redukuju. Ako bi SAD ovo ratifikovale, još više američkih kompanija pomerilo bi se u Meksiko gde nema strogih ekološkoh zakona, a ima i jeftiniju radnu snagu, kojoj čak ne moraju ni godišnji odmor da plaćaju.
Kjoto ugovor Bilderbergovci guraju kako bi nametnuli UN takse (UN su pod njihovom kontrolom), favorizovali svoj ugovor NAFTA i Svetsku Trgovinsku Organizaciju, zatim pretvorili NATO u armiju UN-a. To je upravo korak više na putu ka stvaranju svetske vlade. Emisije štetnih gasova iz vojnih postrojenja ne smetaju(!)
Najzad, izgleda da u Grupi postoji i neslaganje oko napada na Iran. O tome je početkom godine u svom intervju za “Vanity Fair” govorio Zbignjev Bržežinski, za koga još nije potrvdjeno da li je bio u Otavi.
“Mislim da rat sa Iranom može biti početak kraja sadašnje američke uloge u svetu. Irak je u tom smislu bio neka vrsta prethodnice, koja je još isplativa ukoliko bi se iz svega izašlo što pre. U ratu sa Iranom, vukli bi smo se tu bar 20 do 30 godina. Svet bi to osudio. SAD bi izgubila sadašnju poziciju u svetu”, izjavio je Bržežinski.
Upućeni analitičari veruju da Sorosvo krilo neoliberala pokušava da ubedi neokonzervativce i njihovu marionetu Buša da sputaju malo bes Pentagona prema islamskim zemljama, ne zato što neoliberali imaju neka posebna osećanja prema Iranskom narodu, već verovatno zbog svog slaganja sa mišljenjem Bržežinskog.
Buš inače ima problem sa konstantnim padom popularnosti. U medjuizborima za Kongres koji će uslediti u novembru 2006., ovo će formalno i biti iskazano. Ako izgubi podršku u Kongresu može mu se desiti da se suoči sa zahtevom za impičment, ali i sa teškim optužbama za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti zbog zlostavljanja ratnih zarobljenika, ubijanja civila i sl. Instruirani globalni mediji i te kako vešto plasiraju sve neophodne informacije za kasnije.
“U slučaju pokerske igre sa Ahmedinedžadom, Buš nema šta da izgubi ukoliko poveća svoj ulog i zamota se u američku zastavu izbacujući ogromne količine bombi pravo u vrtlog njegove osovine zla, Irana”, analizira ovu poziciju dr Majkl Karmajkl, politički analitičar.

Ali Ričard Perle, neokonzervativac, poznata ratna perjanica izraelskih interesa (državljanin je i Izraela), najoštriji je zagovornik vojne intervencije u krugovima Pentagona. Baš kao što je to bio po pitanju Iraka, ali i Jugoslavije. Bombe i sabotaža svih diplomatskih nastojanja su za Perlea uvek bile najbolje rešenje svih problema. Posebno kada treba zaštititi interese Izraela, a na štetu SAD. To u Pentagonu znaju svi, pa čak i kada se na raznim gostovanjima po univerzitetima, kao ovih dana, Perle zalaže za “diplomatske pregovore Zapada i Irana”. Zato je i nazvan “Princ Tame”. Uloga Perlea u politici SAD je nesporno velika, a njegova diskusija u Bilderberg grupi sigurno će biti veoma “stimulativna”.


Objavljeno u NIN-u, 15.06.2006., sa manjim skraćivanjima.